Edition SECTIO CAESAREA - Едиција ЦАРСКИ РЕЗ

У једном од књижевних часописа Едиције ЗАВЕТИНЕ, Посебној породичној заветини, постоји стална рубрика, која је, у ствари, мост између српске и светске књижевности, али и успомена на једног лутајућег Србина, који је у Француској, где је завршио свој живот, покренуо библиотеку библиофилских издања, са намером да у њој објављује преводе књига српских песника на француски, или на неки други страни језик, и преводе светских песника на српски. Од споменуте племените идеје Лутајућег Србина до њеног остварења испречило се много тога, пре свега - судбина (смрт), можда и Бог? Захваљујући коме велике, дивне и амбициозне замисли не пропадају никад. Тако да је овај Agregat Сазвежђа Заветина израз и пијетета, бесконачности и нечег што личи на чудо и ризницу...

МАНИСТРА Шоле Соколовић

МАНИСТРА Шоле Соколовић
Књижевна заоставштина. ОБЈАВЉУЈЕ СЕ ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ СМРТИ, као знак пијетета. Књига је од јуна месеца 2017 доступна свима на свету...

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

субота, 29. јун 2013.

БЕЛА СЕНКА ВОДЕ / Игор Ремс


Лептир, лагуна,забарак, слика са Пека, 28. јун 2013. (Фотодокументација Заветине)


Препознајем Те на Ушћу
Стојиш под разгранатим храстом
Додирнути његовим челом убирамо плодове
Гледам Твоје светлоносне дланове
Прстима месиш глину Порађају се
Фигурине зачараног круга Лепенског Вира Винче
Показујеш облутак Риболику мајку
Представља врхунац једног времена 
ПраПочетак говориш Сви смо изашли из воде

Одблесак путујућих сенки вара крик сивoг стрелца
Дошлог из неког другог Неба
Река нас гледа хиљадама очију
Ожиљак на њеном лицу што оставља чамац
Водени је глас провидних душа раздвојених
Песковитом обалом 
 Где су Етруски коњаници у бронзи  питам
На крају путовања с друге стране зида
Одмарају уморне кости после боја у реинкарнацији сећања
Прилазиш и нежно ме љубиш у уво
Плануше шишарке сува трска папрат
Ватра са огледалима тмине Један лист смрти
Распечаћен плови као ми у времену певању аласа
Прошли смо ужареним дахом
Танким рубом између белих откуцаја речи које нас прате
Као дивље звери где дан губи кожу
И зелени месец крвари у поноћ  Али Ти
Волиш Небо Светлост Одблесак Винчанског писма у води
Потопљена у мени отворена рано плавиш
Пусто поље језеро слепо Задржимо у сећању
Април у Београду као неко давно прошло доба
Не ради се о болести речи о замору тромости слова
Одлазим на двомесечно путовање
Вратим ли се јављам се песмом
Чекам Те под стогодишњим стаблом
Ако се не јавим цветићу најмириснији на свету
Знај да љубим Твоје стопе златне у песку
Из најсветлијег сазвежђа
      ___________Игор Ремс из рукописа/Водени круг

среда, 19. јун 2013.

ДРАГАН / Иван ЛАЛОВИЋ



 
Мишљеновац. Пут, детаљ. 19. 06.2013. Ив. Лукић

Звизну ме вест – из ведра неба гром,
умро је Драган, мој пријатељ, Ром.

А пре неки дан – све се врти,
певало се и пило у инат смрти!

Вино из Крајне, весеље са јутјуба:
Шабан, Ипче и Феатова труба.

Дизале су у заносу и жене руке,
мезе, салате: гозба и за унуке.

А тек са сланином непресушна сарма,
магла над нама од циганског шарма.

Цика, вриска, коло, зној са чела
и ракија што је стрина изнела...

Каква драга представа душâ без краја,
или, ипак, део тужног испраћаја...