Translate

Укупно приказа странице

Коли Ивањска, ШОЛЕ: ТУЂА ПРИЧА.МОЈА ПРИЧА

Коли Ивањска, ШОЛЕ: ТУЂА ПРИЧА.МОЈА ПРИЧА
Коли Ивањска Шоле /Царичин Амфитеатар; Едиција ЗАВЕТИНЕ, Београд, 2008./Познато је да је поезија језик онолико колико је пејзаж темпера. Уметничка фотографија и филм могу много више него поезија. Писала сам стихове као млада девојка, али ни један нисам посветила мом центру света, јер би сваки био фалсификат: уметничке фотографије далеко су надмоћније и уверљивије. Уметничке фотографије у боји омогућују споразумевање између људи великим делом без језика, без говора, без писања. Права књига о "центру мога света" није ово што пишем: права књига о њему био би албум пробраних слика моје старије сестре. "Говор" читавих серија слика снимљених у последњих тридесетак година у атару мога центра света, с легендама, не дужим од врапчијег кљуна, које би написао позван познавалац уметничке фотографије и човек упућен у тајне овог простора, превазишли би форму једне фото - монографије, дотакли би повест, која је некада била права књижевност, истинску поезију, која је у данашње време срозана, или затрпана као шумски кладенци...    Коли

среда, 30. децембар 2015.

Више тужилаштво се жалило са образложењем да по закону они које је суд или други државни орган осудио као ратне злочинце не могу бити рехабилитовани!? Није им значило ништа што је одлука о ратном злочину донета годину дана после стрељања и што је била исфабрикована, нити што је Дража Михаиловић, иако осуђен из истих разлога, правоснажно рехабилитован исте године



МАРКО Богојевић, предратни учитељ из села Медвеђа код Трстеника, за кога се и данас прича да је Добрици Ћосићу буквално спасао главу кад су га четници ухватили, никако да, мртав, дочека правду. Већ два пута га је Виши суд у Крушевцу рехабилитовао, али се Више тужилаштво жалило и тражило поништај пресуде.
- Деда је био образован, угледан човек, борац из балканских и Првог светског рата, солунац, носилац Албанске споменице, Ордена Милоша Обилића и одликовања СПЦ. Као мали играо сам се његовом Карађорђевом звездом - каже Богојевићев најстарији унук Љиљан Топличић, подносилац захтева за рехабилитацију.
За Богојевића се још шушка да је Добрици Ћосићу, заједно са још једним четником, послужио као књижевна инспирација.
- Мирослав је прво био скојевац и друговао са Ћосићем, али је на залагање деде напустио СКОЈ и прешао у локалне четнике - каже Љиљан. - Мада официр, деда за време рата није запуцао. Невољно је прихватио да у име Равногорског покрета, као угледни домаћин, буде командант среза. Одржавао је ред, организовао страже, евакуисао народ кад наиђу Немци.
ОТХРАНИО СИРОЧЕМАРКО је имао два сина, Мирослава и Светислава. Обојица су се 1944. са четницима повукла и изгубио им се траг. Имао је и две кћерке, Марију и Јелицу. После Првог светског рата отхранио је и једну девојчицу, ратно сироче, коју је после удао уз мираз. Од свог новца подигао је цео спрат на школи.
Немци су му чак спалили кућу, па је породица морала да се пресели у школски стан. Мештани су касније сведочили да су окупатори паљевину прославили уз музику у локалној кафани.
- Постоји признаница да је, само месец дана пред стрељање, деда дао новац да се купи стока и храна за партизане и Русе, толико је мрзео Немце - каже Марков унук.
То му, међутим, није помогло, па је 3. децембра 1944. ухваћен, одведен у крушевачки затвор и следећег дана стрељан и закопан у чувеној масовној гробници на Багдали. Кад се по селу прочуло да је убијен, његови ђаци су у школи упалили свећу, а сви који су истакли црну заставу ухапшени су. Маркова супруга и кћерке, са још 10 жена и деце, спроведене су у кафану, у Трстенику, где су три дана држане без хране и воде. Како су неке од преживелих жена сведочиле у документарцу Милана Милетића "У име народа", четвртог дана су добили шерпицу пасуља у коју је локални командант пљунуо!
Сведоци у истом филму потврдили су да метак није дотукао Марка Богојевића, већ га је један од егзекутора докрајчио лопатом. Да би се оправдало убиство без суђења, Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових сарадника донела је годину дана касније, 12. новембра 1945, одлуку да је Богојевић ратни злочинац. На душу му се стављају клања и присилне мобилизације, а сви који су сведочили против њега добили су његову земљу! Узето му је више од 20 хектара.
Сведоци предлагача рехабилитације су касније на суду побили сва та сведочења као лажна, а за нека "клања" се испоставило да их је Богојевић "починио" са помагачима који су у то време већ били убијени од немачке руке.
Суд је поверовао сведоцима и доказима да је Богојевић убијен из политичких разлога и рехабилитовао га 11. маја ове године. Више тужилаштво се жалило са образложењем да по закону они које је суд или други државни орган осудио као ратне злочинце не могу бити рехабилитовани!? Није им значило ништа што је одлука о ратном злочину донета годину дана после стрељања и што је била исфабрикована, нити што је Дража Михаиловић, иако осуђен из истих разлога, правоснажно рехабилитован исте године.
Апелациони суд у Крагујевцу је у јулу усвојио жалбу и вратио случај на поновно одлучивање. Виши суд је и други пут рехабилитовао Богојевића 22. октобра, а тужилаштво се опет жалило. Сада се чека коначна одлука.


Нема правде за Ћосићевог спасиоца | Друштво | Novosti.rs

недеља, 27. децембар 2015.

Др Неле Карајлић подвлачи црту



ИЗГЛЕДА да је на видику глобални фајронт. Не зна се шта ће бити за два месеца, а камоли за две године. Сукоб Запада и Истока, Севера и Југа, крста и полумесеца, "с400" и "першинга", "сухоја" и "фантома", Достојевског и Дарта Вејдера, тероризма и ренесансе, све карте су побацане по столу... 
Тако др Неле Карајлић, рокер и надреалиста, писац нашег бестселера "Фајронт у Сарајеву" описује хаос на светском "талону" у претпразничном разговору за "Новости".
Шта нама може трећи светски рат када смо преживели апокалипсу деведесетих?
- Такав сукоб не би имао никаквог смисла, али ме је тога највише страх. Наша је цивилизација одавно изгубила смисао, па би један квалитетан трећи светски рат био само логичан наставак тог континуитета. Али изгледа да је сила језик којим се служи историја. Сведоци смо како свет брзо мења мишљење кад су Руси дигли авионе над Сиријом. Чак и оне земље које су са сладострашћу признале Косово почеле су да размишљају о томе да ли је паметно да приме Косово у Унеско...
Куд ћемо даље, ако опет буде "фајронт"?
- Ја се надам да неће бити фајронта, али и ако га буде, Срби имају ону шљиву из предсказања мојих колега Тарабића, па лепо један по један у колону. Биће места за све... преживеле.
Како вам се чини тактизирање Србије, на средини терена, између Истока и Запада? Да ли превише играмо за рају и занемарујемо тактику?
- Морам да признам да сам одушевљен нашом игром. Лопта се креће, а све остало стоји у месту. Изгледа да смо нешто научили после двадесет година неартикулисаног витлања по спољној политици. Важно је само да свој гол бранимо у туђем шеснаестерцу.
ЗВЕЗДУ И ПАРТИЗАН ЧЕКА ХИСТОРИ* ШТА помислите кад видите табелу - Звезда бежи вашем Партизану скоро 30 историјских бодова?
- Без промене организације наша два клуба и усклађивања статута и система рада са временима у којима живимо, наш фудбал ће тонути дубље и дубље, а Звезда и Партизан имаће само једину могућу будућност, а то је да нестану. Како се ради о два изузетно значајна фактора у нашој култури и историји, било би неопходно свеобухватно решење у чију би потрагу требало да крену сви који носе одговорност. Али ја не видим да ико ту одговорност осећа. Ни они који су у клубу, ни они који су у државним органима. Ако се овако настави, Звезду и Партизан нећемо гледати ни на "Маракани", ни на ЈНА, већ само на Хистори ченелу.
Хоће ли нам опростити Британци и САД што смо им најпре уз помоћ Руса срушили резолуцију о Сребреници у УН, а потом блокирали улазак Косова у Унеско?
- Запад нас гледа као млађу руску браћу. Тако је још од средине деветнаестог века. Тешко је да ће они ту слику о нама променити, па макар ми ушли у НАТО са песмом на уснама. Ако, не дао бог, крену на Русију, ми смо им прва мета. Реч опростити у вокабулару данашњег западног човека одавно не постоји.
Видите ли парадокс у томе што је ЕУ у све дубљој кризи како јој се Србија приближава? Отворисмо, ево, и фамозна поглавља, хоће ли шта остати на тој журки кад стигнемо на циљ или нас чекају само хладни краставчићи и млако пиво?
- Изгледа да ће бити као у оном скечу "Надреалиста" када је и последњи Европљанин пребегао код нас. Како ствари стоје, могла би кренути колона избеглица из западне Европе ка централној и источној Африци. Ваљда ће Танзанија да има слуха, па ће спречити дизање зидова на својој граници са Кенијом. А ми, као и увек, каснимо на журку.
Лик ког глуми Драган Бјелогрлић у вашој Надреалној ТВ медијски спинује бомбардовање које постаје реалност. Како вам изгледају данашњи спинови у Србији и таблоидни ратови којима се креира паралелна стварност?
- Много су мање уверљиви од оног спиновања које је Бјелогрлић правио као спин доктор у Надреалној телевизији. Није спин за Србина. Превише је нервозан и лако се чита. А и не треба нам то. Ми смо народ директне акције.
Делује ли вам ваша Надреална ТВ наивно и невино у односу на данашњу ријалити телевизију?
- Ријалити програми су симптоми умирања телевизије као медија. Број оних који прате ТВ програм драматично је пао. Појео га је интернет. Власници телевизијских канала грчевито прикупљају последње заинтересоване за телевизијску магичну кутију приказујући им програм тужне садржине. Тај неукус нам је дошао са Запада. И њихови програми су препуни менталне порнографије. Невероватно како је брзо прошао век телевизије. Не дужи од једног људског живота.
Подсећа ли вас и српска скупштина понекад на хумористички скеч?
- Одавно већ не гледам Скупштину. Она је знала бити занимљива када је у њој седела опозиција. Како опозиције нема, тако је и рад Скупштине престао да буде занимљив. Међутим, то што у Скупштини нема опозиције, много је опасна ствар за "позицију". Невидљива опозиција, искуство је показало, много је делотворнија од оне с којом можеш да дискутујеш.
Књига "Фајронт у Сарајеву" вратила вас је накратко у родни град, из кога вас је почетком године полиција извела? Планирате ли поново посету?
- Чим пре, ха, ха, ха. Сад је доле магла. Можда ме не буду приметили. Али сећам се, и кад се разиђе магла, и кад се коначно после више месеци сивила угледа врх Требевића, она остаје у главама.
НЕДОСТАЈЕ СЛОТЕР УЗ СИГАЛА* СТИВЕН Сигал свира за дочек у Београду? Звучи ли вам и то помало надреално?
- Фали нам још и Ник Слотер.
Да Брус Ли није умро, и он би био рад да дочека Нову годину с нама.* Који је ваш савет Србима за наредну годину?- Памет у главу и гледајте где вам је најближа шљива.

Како вам изгледају ове осцилације у покушајима помирења регионалне сложне браће - од линча Вучића у Поточарима, до сладоледа са Бакиром у Кнез Михаиловој?
- Изгледа да сам ја прошао боље од премијера. Ја сам из Сарајева истеран сајбер линчом, уз господску пратњу локалне полиције. Премијер је имао прилике да види лица тих мржњом надојених нападача, а то сигурно није лако. Било је важно да се после тога спусти лопта, јер нова треска на Балкану никоме није потребна. Сладолед у Кнез Михаиловој, надам се, први је корак ка свеобухватном решењу. Али како доћи до тога? Једино тако што ће све заинтересоване стране сести за сто, без петљања, такозване међународне заједнице. Историја нам је показала да све наше невоље долазе са стране. Вани се смишљају, пакују, добијају форму. Домаће становништво је само извођач радова.
Хоће ли преживети Република Српска овај координирани и офанзивни напад са разних страна?
- Наравно да хоће. Република Српска постоји колико и Срби на овом простору. Она је 1992. године само била присиљена да се и званично појави.
Како гледате на накнадну памет Кутиљера и хашких сведока, који сада тврде да је Алија крив за рат и да је режирао Маркале?
- Гледам као један јако важан догађај у 2015. години. То смо ми, који смо упућенији у догађаје деведесетих мање-више и знали, али никада и нигде се о томе није овако јасно и отворено говорило као у сведочењу ова два сведока. Нарочито је важно сведочење заштићеног сведока, бившег Изетбеговићевог телохранитеља о случају "Маркале", јер оно отвара простор за сумњу за све оне догађаје које су Американци искористили за озваничење свог политичког и војног насиља. Тешко, после овога, неко може да буде сигуран у веродостојност онога што се дешавало у Рачку, на пример. Сценарија једног и другог случаја нападно се поклапају, а завршили су ампутирањем дела територије једне суверене земље.
Сад кад подвучете црту - да ли сте задовољни излетом у књижевност? Како је прошла књига "Фајронт у Сарајеву"?
- "Фајронт у Сарајеву" ми је открио књижевност. То је нека врста лека, духовне сеансе. Обожавам је. Није само важно то што је књига "отишла" у преко 100.000 примерака. Много ми је важније да уживам у писању. Књижевност је најтежа и најкомпликованија уметност. Ту сте сами ви и празан папир. Не помаже вам ни гитара ни камера ни кист.
Чиме Неле Карајлић планира да се бави у 2016. - нова књига, ТВ серија, филм, рокенрол?
- Припремам једно занимљиво дело о Тесли. Ако ме догађаји не претекну... 

КВОТА НА КУРДЕ 5,16
ЗА кога ћете навијату на Европском првенству у фудбалу? На кога кладионичари да ставе паре?
- Не знам. Треба прво видети да ли ће се првенство одиграти. А што се кладионица тиче, предлажем им следеће квоте:
Где ће бити следећи терористички напад? Лондон - 1,75
Хоће ли Руси ск...ти неки турски брод? Да - 3,26
Да ли ће Курди добити државу? Да - 5,16
Хоће ли Амери коначно напасти Исламску државу? Не - 1,17


Неле Карајлић: Глобални фајронт се примакао | Друштво | Novosti.rs

понедељак, 21. децембар 2015.

Циљ Хетерије био је нови рат у Србији уместо Милошеве дипломатске борбе...

ЧИМ приспеш у Србију, имаш да узмеш земаљску власт у своје руке, на основу свога уплива, односа и права. Природно је да ће се Порта узнемирити, мислећи да је то руско масло, е да би нашла разлога да се с њоме зарати. Врло је могућно да би теби, пре но што би против тебе отпочела непријатељство, понудила кнежевство, како би спречила веће заплете". Тачно тако је лета 1817. гласио налог Георгиоса Левентиса, првака грчке тајне револуционарне организације Хетерија, Ђорђу Петровићу Карађорђу, у његовом егзилу из Србије. То и друга драгоцена сведочанства чува Архив Хетерије у Архиву Парламента Грчке, у свесци I на страницама 6, 7 и 8. Хетерија је Карађорђа, свог члана у њу иницираног исте те године у којој је по повратку у Србију и убијен не свргнувши књаза Милоша Обреновића нити преузевши власт, упорно наметала Србији као поновног вожда, упркос катастрофи: пропасти Првог српског устанка под његовом командом, страдању око сто хиљада Срба и, на крају, Карађорђевој бежанији из Србије. Циљ Хетерије био је нови рат у Србији уместо Милошеве дипломатске борбе на ефектима Другог српског устанка (мада у војном смислу краткотрајног, јер трајао је свега три и по месеца) као преговарачкој позицији. Тај рат био би нова погибељ Срба за пад турске моћи у Србији и на Балкану, али - ради коначног, на тај начин лакшег ослобођења Грка од Османлија! "Устанак" Грка - без Грка...!?
Зла коб Карађорђа по повратку у Србију је позната, али нису разјашњени њени стварни мотиви. Постоје најмање два разлога због којих књаз Милош наређује одсецање Карађорђеве главе 14. јула 1817. у Радовањском лугу, њено слање у Цариград уз подршку народних кнезова. Први, политички: Милошева "струја" за време Карађорђевог егзила врши му контрапропаганду због страдања народa и бекства. Милоша о Карађорђевом тајном повратку и ратном плану Хетерије три недеље раније обавештава Сима Милутиновић Сарајлија, утицајни масон, иначе Његошев ментор, затим и митрополит Леонтије. Други: смрт војводе Милана, Милошевог полубрата, 16. децембра 1810. у српској депутатској устаничкој мисији у Букурешту, те врло могућа крвна освета.
Карађорђе, слика Паје Јовановића
- Тровање војводе Милана наредио је Карађорђе, а извршио Лазар Војновић! - прецизно је објавио Вук Стефановић Караџић у својој књизи "Историјски списи". Који је разлог Милошу био пречи...?
Траг ка том саучесништву је и збирка аката Архива Југославије, Фонд 38, бр. фасц. 100/234.
"Пошто су знали да Кара-Ђорђе живи близу Одесе, у Хотиму, реше да га придобију за свој план. Тај су задатак поверили Ђорђу Олимпију, који је у Србији био познат по имену "Капетан Јоргач" и Кара-Ђорђа познавао из Првог српског устанка. Под изговором да иде по своју породицу добио је пасош и отишао у Хотим, где је сачекао Кара-Ђорђев повратак из Петрограда. Вратио се у Молдавију тек пошто је задобио вожда за њихов план. Од тада је Кара-Ђорђе очекивао згодну прилику и ускоро је успео да једне ноћи снабдевен туђим пасошем, обојене косе, пређе преко реке Прут. Јоргач, који га је чекао, одвео га је у кућу Константина Ипсилантија у Галати, близу Јашија. Ту је Кара-Ђорђе остао сакривен четири дана, у Јашију се састајао са Левентисом.
МАЛО ПОЗНАТО
Јавност мало зна о Хетерији, створеној као "књижевно" друштво 1814. у Одеси, где живи много Грка, под именом Philike Hetairaia (Удружење пријатеља - слично као сицилијанска Мафија, у то доба покрет отпора против Француза, која се звала "Пријатељи пријатеља"). У високој политици нема случајности, преврат у било којој држави не успева без иностране подршке. Управо у Хетерији је скројен и Карађорђев покушај пуча.
ТАЈНО У СРБИЈУ
ХЕТЕРИЈА тајно пребацује Карађорђа у Србију, јер га аустријске и турске уходе и официри познају. Левентис му даје пуно новца. Одређен му је и пратилац, хетериста Михаил Леонардиос. Тако Карађорђе, његов писар Наум, Леонардис и Јоргач преко Буковине, Ердеља и Баната на Дунав стижу 11. јула 1817. Ту се Карађорђе и Наум растају од сапутника Грка, не слутећи да - иду право у смрт, која ће их снаћи за непуна три дана...!

Амблем Хетерије


Устанак Грка без Грка? | Репортаже | Novosti.rs

среда, 4. новембар 2015.

In memoriam:др Марко С. Марковић


Миша Матић: In memoriam: др Марко С. Марковић


Далеко од своје отаџбине, у Орлеану у Француској 27. априла преминуо је др. Марко С. Марковић, највеће перо српског политичке емиграције. Учесник рата, припадник Равногорског покрета ђенерала Драже Михаиловића, доктор Сорбоне, теолог, философ, политиколог и историчар, остаће забележен и као аутор дела:  “Свети Сава – светитељ и просветитељ”, “Тајна Косова”, “Марксизам у теорији и пракси по руским мислиоцима”, “Истина о Француској револуцији”, “Наличје једне утопије”, Пола века српске голготе”, Српска апологија Русије”, у два тома, “Стопама Христовим”, “Православље и нови светски поредак”, На смрт осуђени : српски народ од краља Александра до Брозовог доласка на власт”…
Др Марко С. Марковић рођен је 30. новембра 1924. године у Београду, од оца др Србољуба правника и дипломца са Сорбонеи мајке Бранке, рођене Јовановић, кћерке др Ђорђа Јовановића, личног лекара краља Александра Обреновића и једног од оснивача Врњачке бање, о којој је написао најобимнију студију на француском језику, коју је др Марко С. Марковић 2007. године предао Врњачкој бањи. По мајци Бранки др Марко С. Марковић је потомак Карађорђевог војводе Јанка Катића, док је Марков деда по оцу Марко по коме  и добија име, био дворски књижар у време династије Обреновић. Др Марко С. Марковић је трећа генерација своје породице, која је дипломирала на Сорбони. Одрастао у Београду, младост и детињство провео је у улицама Кнеза Милоша и Скадарској. Завршио је Другу мушку гимназију у Београду и одмах по матурирању ступа у Равногорски покрет генерала Михаиловића, као и већина његових вршњака из Београда. Ту добија дужност подсекретара у Верско-идеолошком одсеку Врховне команде, која је под руководством јеромонаха Јована Рапајића била формирана у манастиру Каленић.  После војног слома јединица ЈВуО, др Марко С. Марковић се повлачи са јединацама СДК преко Босне и Словеније, а након тога се у војном логору у Чезени придружује јединацама Динарске четничке дивизије попа Ђујића. Одатле прелази у Француску, где од 1947. до 1952. студира и дипломира на руској секцији Школе за оријенталне језике. Предавања из теологије слушао је у последњој години шивота Берђајева, на Богословском институту Св. Сергије Радоњешки у Паризу. На Ђурђевдан 1975. године докторира на Сорбони, пред комисијом којом је председавао сам председник универзитета Сорбоне, на тему “Филозофија неједнакости и полтичке идеје Никола Берђајева.” Добио је награду Универзитета у Паризу и државну субвенцију за штампање докторске тезе 1976. године. Француска академија наука је тезу одликовала наградом од 18. маја 1980. године.
Био је ожењен францускињом др Никол Мирен, доктором медицине, са којом је имао троје деце: Светлану, Србољуба и Ђорђа, која добијају имена по прецима са Маркове, српске стране. Од њих је др. Марко С. Марковић добио деветоро унучади.
др Марко С. Марковић прима награду “Драгиша Кашиковић” из руку председника Матице исељеника Србије мр Радована Калабића
Као припадник српске и равногорске културне елите др Марко С. Марковић није био у милости комунистичких власти, па је његова дела први српској јавности представио ОП Образ, као издавач, а као уредник покојни Небојша Крстић, оснивач Образа. Потом су то чиниле и Двери српске и издавачка кућа Хришћанска мисао под руководством проте Милорада Средојевића. Занимљиво је да је свој први чланак др Марко С. Марковић под насловом “Млади Сава – историјска слика” објавио у часопису који се такође звао “Хришћанска мисао” у војном логору у Еболију, као припадник ДЧД.  Последње код нас објављено дело др Марка С. Марковића је “Бог и човек – заједно у рату” (2010), чији је рецензент и писац Увода Владимир Димитријевић, православни публициста. 2007. године Матица исељеника Србије је др Марка С. Марковића наградила наградом “Драгиша Кашиковић”, док је том институцијом председавао мр Радован Калабић, у време док је Матица додељивала награде под именом покојног Кашиковића. Уз др Марка С. Марковића, лаурет те награде је био и Марко Милуновић Пипер.
     Укључијући се у политичку ситуацију, као патриота и човек од науке и писане речи, др Марко С. Марковић још 1995. опомиње тадашњег председника и вођу спрских и југословенских комуниста о томе да ће праву природу западног односа према Србији сагледати тек када НАТО бомбе почну да падају по Београду. За време рата у Босни и Херцеговини писао је за лист “Јавност” и одлазио је на Пале, где је кратко  саветовао руководство босанских Срба. То је био једини његов политички ангажман у званичним институцијама једне српске владе.
Радио је као секретар Српске православне парохије у Паризу (1951-1953), секретар православне омладинске организације „Синдесмос“, вишегодишњи преводилац са руског на француски и правни саветник у неколико компанија (1955-1987).
Живо је до последњег часа побијао лажи западне пропаганде о српским злочинима, од Сребренице до Косова.
Под ударом његовог родољубивог пера нашли су се осведочени србофоби из Француске Бернар Кушнер и Силвија Матон.
Писао је беспрекорним београдским стилом.
Први је од Срба писао озбиљне студије и расправе о новом светском поретку.
Својим делом др Марко С. Марковић постаје узор нових српских генерација, који кроз његово дело добијају аутентино предање и критику још из времена Светог владике Николаја и свештеномученика Јована Рапајића, за кратко и његових савременика и сапатника.
Нека Господ прими душу новоупокојеног Марка Марковића и упути нове генерације Срба на траг који је др Марко С. Марковић оставио за собом, попут многих великана српске мисли и писане речи, али и ратника на бранику отаџбине. Вечнаја памјат.
Миша Матић
Београд 29. април 2012.


Миша Матић: In memoriam: др Марко С. Марковић

Боже помизи, да се ова претња не обистини!

СВЕТ

Меркелова: Ако Немачка затвори границе – избиће рат на Балкану

Ултрадесничари тужилаштву подносе стотине пријава против канцеларке, оптужујући је за наводну велеиздају због прихвата огромног броја избеглица
Потпис: Ангела Меркел Фото Ројтерс/Фабрицио Бенш
Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Немачка канцеларка Ангела Меркел ксиноћ је поново бранила свој став да неће да затвори границе Немачке за улазак избеглица, али овог пута је истакла да би тако нешто могло да изазове рат на Балкану. Говорећи на партијској конференцији у Дармштату, на југу Немачке, о томе како не жели да затвори аустријско-немачку границу, она је скренула пажњу на негативна искуства са оградом на мађарско-српској граници.
„На западном Балкану данас постоје поново такве тензије (као деведесетих година прошлог века) да сам због тога недавно замолила да се одржи конференција о (избегличкој) балканској рути”, рекла је она и додала да не жели да све представља црно, али да би се ситуација брзо могла погоршати. „Нећу да тамо поново дође до оружаних сукоба. Али брже него што се мисли, једна свађа може да се претвори у песничење, а то је нешто што нико не жели.”
Канцеларка је подсетила своје партијске колеге да је мађарска ограда на граници са Србијом довела до тога да избеглице сада путују преко Хрватске, Словеније и Румуније, док би после изградње сличне ограде на немачко-аустријској граници, како је рекла, они сигурно покушали да у Немачку дођу преко других земаља.
„Опасност од тога да Немачка затвори своју границу лежи у томе што би ове земље то исто учиниле”, рекла је она, додајући да је задатак Немачке, као највеће државе чланице Европске уније, да нађе решење које ће подстаћи солидарност а не међусобне поделе. „То је могуће само корак по корак. Поприлично сам уверена да ћемо у томе успети.”
Члановима њене Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) из покрајина Хесен, Рајнланд-Пфалц, Сарланд и Баден Виртемберг, који су учествовали на конференцији у Дармшату, она је поручила да разуме њихову забринутост због великог број избеглица и да „не жели да потцени” те њихове бриге, али је апеловала на њих да не забораве и људско достојанство избеглица.
Она је јуче, иначе, рекла да европска избегличка криза неће бити решена на немачко-аустријској граници, позивајући поново на равномерну расподелу избеглих у Европи.
„Они у Европи који данас мисле да њих то не погађа биће на неки начин погођени сутра, макар и само тиме што ће јединство ЕУ бити доведено у питање”, рекла је она.
Канцеларка је због своје политике „отворених врата” Немачке за избеглице не само стекла све већи број политичких противника и критичара чак и у редовима своје партије, већ је против ње поднето и око 400 кривичних пријава због наводно почињене велеиздаје. Лево оријентисани дневни лист „Тагесцајтунг” сазнао је у Савезном државном тужилаштву у Карлсруеу о овим пријавама, али портпарол тужилаштва није прецизирао шта се у њима наводи као доказ наводне велеиздаје. Према немачком закону, за велеиздају је неопходно да особа делује насиљем или претњом насиљем, али то није спречило ултрадесничаре да подносе пријаве против Меркелове сматрајући да је огроман прилив избеглица, који је она дозволила, један вид насиља, те да је „реч о апокалиптичном сценарију који би у оквиру једне године могао водити крају Немачке”.
„Тагесцајтунг” истиче да је таква тврдња у правним оквирима апсурдна, али да су ове оптужбе само део оркестриране десничарске кампање, будући да су многе пријаве против Меркелове веома сличне оним које су подношене због тога што је Берлин одобрио трећи европски програм помоћи Грчкој.
Меркелову не брину толико ове оптужбе, колико је тренутно брине да ли ће њен коалициони партнер Социјалдемократска партија (СПД) на крају ипак пристати на то да се у пограничним деловима Немачке успоставе такозване транзитне зоне за избеглице у којима би они били затворени док се не процени ко од њих уопште има основ за добијање азила у Немачкој, а ко мора одмах да буде депортован. Она је невољно пристала на овај предлог баварске Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) Хорста Зехофера, али засад не успева на ову одлуку да убеди свог вицеканцелара и шефа СПД-а Зигмара Габријела, који то сматра бесмисленим, опасним и противправним.
Упркос томе, она је прексиноћ својим партијским саборцима рекла да верује у договор и да „није први пут да морају да СПД убеђују у нешто што је добро”. Следећи састанак лидера ЦДУ, ЦСУ и СПД заказан је за сутра.
Н. РадичевићТанјугобјављено: 03.11.2015. у Политици

Танјуг формално не постоји

НОВИНСКА агенција Танјуг биће угашена, а 180 запослених изгубиће посао - најизвеснији је сценарио, после тумачења Владе да је 31. октобра, према закону, престало да постоји Јавно предузеће "Танјуг". Запослени и управа још чекају званично тумачење из Немањине, али све су уверенији да ће их послати на евиденцију Националне службе за запошљавање.
Од укупно 15 медија за које у процесу приватизације нико није био заинтересован, само се Танјугу догодило да бесплатне акције нису понуђене радницима који имају право на њих. Закон о јавном информисању и медијима каже да медијима који нису приватизовани до 31. октобра остаје рок од месец дана да поделе бесплатне акције запосленима. После тога, најкасније до првог децембра, уследило би гашење и брисање из евиденције Агенције за привредне регистре.
Новинари и остали запослени у Танјугу ће, међутим, бити ускраћени за ту могућности.
- Ситуација је чудна и тешка. Не знамо још ништа званично и чекамо одлуку Владе Србије - каже Мирко Драгишић, представник Синдиката новинара Србије у овој медијској кући. - Са 31. октобром престало је да постоји ЈП "Танјуг", јер Закон о јавном информисању и медијима каже да закључно са тим датумом престаје да важи Закон о Танјугу, према којем смо пословали. Наводно, добићемо плате још само за рад у октобру, а након тога ће нам бити исплаћене отпремнине и бићемо упућени у Националну службу запошљавања. Ми и даље радимо уобичајено и чекамо разрешење. Влада мора да донесе формалну одлуку.
БУДУЋИ ДРЖАВНИ СЕРВИС?ТАНЈУГ је угашен као јавно предузеће, а у медијским круговима прича се да би могао евентуално да "преживи" ако би био регистрован као агенција или сервис за информисање Владе Србије. Али чак и према том сценарију, садашња агенција је прегломазна и не би сви запослени могли да пређу у нову агенцију.
На ове вести реаговало је и Удружење новинара Србије, које негодује јер је запосленима у Танјугу ускраћено право да поделом бесплатних акција постану власници фирме у којој раде.
- По тумачењу које је УНС незванично добио из Владе, престанком важења Закона о новинској агенцији Танјуг, у поноћ 31. октобра 2015. године, формално-правно престала је да постоји национална новинска агенција, па и сва права на пренос капитала без накнаде на који би запослени до тада имали право - појашњавају из УНС-а. - Према Закону о јавном информисању и медијима, да је поступак преноса капитала покренут одмах по окончању другог круга приватизације - 7. октобра, а пре престанка важења Закона о Танјугу, запослени у овој агенцији могли би да остваре права која им припадају по Закону о јавном информисању и медијима.
Из УНС-а подсећају да је државни секретар у Министарству културе и информисања Саша Мирковић 10. октобра изјавио да је "бесплатна подела акција нешто што Закон препознаје као следећу фазу када је у питању Новинска агенција Танјуг". Напомињу и да су Агенција за приватизацију и менаџмент Танјуга морали да пре истека рока покрену поступак којим би запосленима омогућили да преузму бесплатне акције.


Танјуг формално не постоји | Друштво | Novosti.rs

уторак, 3. новембар 2015.

Пасуљ нас је сачувао вала - пасуљу хвала!

Због добре комбинације влакана и фолне киселине пасуљ је добар "савезник" у борби против кардиоваскуларних и болести дебелог црева. Посебно се препоручује у исхрани деце и трудница
ОД свих намирница, пасуљ је сигурно једна од најздравијих и најомиљенијих. Богат протеинима, витаминима и минералима, идеална је храна за децу и одрасле. Одличан је извор гвожђа, мангана, бакра, витамина Б9 и Б1, фосфора, магнезијума и цинка, а у мањим количинама садржи и калцијум, калијум, селен, витамине Е, Б2, Б5 и Б6. Због тешке сварљивости, не препоручује се једино особама са желудачним и цревним сметњама. Да би се смањила појава надутости и гасова, приликом припреме, треба додати природне зачине попут кима, першуна, нане, белог лука, ђумбира, лорбера или карија.
Због добре комбинације влакана и фолне киселине пасуљ је добар "савезник" у борби против кардиоваскуларних и болести дебелог црева. Посебно се препоручује у исхрани деце и трудница. Повољно делује и на особе које пате од анемије, болести зуба, ува, бронхитиса, главобоље, депресије, крварења из носа, па чак и импотенције. Делотворан је и код несанице, остеопорозе, прехладе и грипа, хемороида, хроничног умора и стреса.
Известан број стручњака истиче да пасуљ, због богатства антиоксиданаса, помаже и код различитих облика рака. Амерички научници са државног универзитета у Колораду тестирали су шест врста пасуља, уобичајених на њиховом тржишту. Мерењем количине антиоксиданаса, установили су да црвени, шарени и тамноплави пасуљ имају и до десет пута веће количине овог вредног састојка и других лековитих материја у односу на бели и жути пасуљ. Да би се постигао што бољи ефекат, пожељно је да се конзумира са житарицама, јер такав оброк садржи пуну дозу есенцијалних аминокиселина потребних човеку.