Edition SECTIO CAESAREA - Едиција ЦАРСКИ РЕЗ

У једном од књижевних часописа Едиције ЗАВЕТИНЕ, Посебној породичној заветини, постоји стална рубрика, која је, у ствари, мост између српске и светске књижевности, али и успомена на једног лутајућег Србина, који је у Француској, где је завршио свој живот, покренуо библиотеку библиофилских издања, са намером да у њој објављује преводе књига српских песника на француски, или на неки други страни језик, и преводе светских песника на српски. Од споменуте племените идеје Лутајућег Србина до њеног остварења испречило се много тога, пре свега - судбина (смрт), можда и Бог? Захваљујући коме велике, дивне и амбициозне замисли не пропадају никад. Тако да је овај Agregat Сазвежђа Заветина израз и пијетета, бесконачности и нечег што личи на чудо и ризницу...

МАНИСТРА Шоле Соколовић

МАНИСТРА Шоле Соколовић
Књижевна заоставштина

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

субота, 31. октобар 2015.

Ко преживи, причаће!

У 103. години преминула Драгица Срзентић, која је у Москву 1948. Информбироу однела историјско Брозово писмо. Урна са њеним пепелом биће пренета у Улцињ, у гробницу где је сахрањен њен супруг Војо Срзентић - Умрла жена која је Стаљину однела 'не' 

ПАРТИЗАНКА и дипломата, Драгица Срзентић, која је 1948. године у Москву однела чувено писмо Јосипа Броза Тита Стаљину, преминула је пре два дана у 103. години. О њој, њеном животу, славним револуционарним данима, годинама робовања када је била проглашена за државног непријатеља, снимљен је и филм "Једна жена - један век", редитеља Желимира Жилника  
Више пута током дугог живота, Драгица је истицала да није знала садржај писма, као ни то да се у њему крило историјско "не" Стаљину. У Министарству спољних послова, у ком је тада радила, речено јој је да буде спремна да отпутује и да је поруку тада предала амбасадору Југославије у СССР Владимиру Поповићу. Затим се вратила у Београд са одговором Стаљина и Вјачеслава Молотова, али каже, да је садржину поруке коју је носила у Москву сазнала много касније.
- Одговор из Москве предала сам маршалату за Тита који је то писмо у првом реду дао само врху партије, а не свим људима - говорила је Драгица Срзентић. - Касније сам сазнала шта пише и било ми је жао због тога, јер сам сматрала да немају право да нападају Русе који су ослободили Београд и своје кости остављали овде. Ми не бисмо успели сами да ослободимо Београд.
Убрзо је донета Резолуција Информбироа и иако је није прихватила, засметала јој је медијска хајка која се у југословенским медијима водила против Црвене армије и Совјетског Савеза, што јој је као комунисти сметало, па се усудила да то критикује. Баш због ставова о Русима и отвореним неслагањима, била је проглашена државним непријатељем и осуђена 1951. на 10 година затвора, у коме је провела страшне четири и по године. Тада је био ухапшен и њен супруг Војо Срзентић, који је пре тога радио као саветник Енвера Хоџе.
ОСАМ ДРЖАВАДРАГИЦА Срзентић рођена је 19. новембра 1912. године у истарском селу Совињак, код Бузета. Памтила је осам држава - Аустроугарску, Краљевину Италију, Краљевину СХС, предратни Београд у који је дошла са 17 година, у лево оријентисане интелектуалне кругове...
Током боравка у затвору, изгубили су посао и стан, а била су им одузета и сва одликовања, па су по изласку из затвора отишли да живе у Улцињ, у супруговој породичној кући. Повратак им је помогао Светозар Вукмановић Темпо, у чијем се штабу Драгица борила у Другом светском рату. Много деценија касније рехабилитовани су одлуком Окружног суда у Београду, а судска пресуда из 1951. поништена је фебруара 2007. године.
Кремација и испраћај Драгице Срзентић биће 5. новембра на Новом гробљу, а по њеној жељи урна са пепелом биће положена у породичну гробницу у Улцињу, поред гроба њеног супруга.
- Испраћај је заказан за следећу недељу, јер се чека да дође њен братанац из Истре Дарио Витоловић - рекла нам је Боринка Голубовић, које је последњих година бринула о Драгици. - Доћи ће и фамилија њеног супруга из Црне Горе. Последњих година долазиле су јој у посету најчешће кума и снаха из Београда, а обилазио је и редитељ Желимир Жилник. Он је највише знао о њеном животу и њеној бурној судбини.
Међу породичним пријатељима био је и Иван Клајн, син Хуга Клајна, за кога је Драгица говорила и у интервјуу за наш лист да је међу ретким људима који су јој помогли у најтежим годинама, по изласку из затвора.

Драгица Срзентић у филму Желимира Жилника на Првомајској паради у МосквиСПИКЕРКА НА БИ-БИ-СИЈУ
КАДА је 1944. послата у Лондон, да би радила у програму за Југославију, постала је прва наша спикерка на Би-Би-Сију. Веома се рано определила за комунистички револуционарни покрет. У Београду се дружила са лево оријентисаним интелектуалацима који су се окупљали око "Нолита", међу којима су били - Хуго Клајн, Веселин Маслеша, Велибор Глигорић, Густав Крклец, Коста Рацин... Међу њима је био и књижевник Јован Поповић, њен први супруг. Заједно са њим учествовала је 1935. у оснивању "Недељних информативних новина", претече листа "НИН".


Умрла жена која је Стаљину однела 'не' | Репортаже | Novosti.rs

Захар Прилепин: Непрегледно је небо Русије



УЗ Француску, највише мојих књига је преведено на српски. Без обзира на све што се дешава у Србији, Русији и у свету, најсрдачнија и најбоља осећања везана су за наше народе. Срећан сам што сам седми или осми пут у Србији, драго ми је да вас видим - поручио је харизматични Захар Прилепин, поздрављен бурним аплаузом на препуном руском штанду. 
Стигао је да представи роман “Обитељ” (Самиздат Б92) о Соловецком логору, насталом после Октобарске револуције, првом из нове мреже кажњеничких логора, која је касније прекрила СССР.
- То је моја највећа књига, мој најтежи роман, написан о Русији из двадесетих година 20. века. Прича о Соловецком манастиру и Соловецком логору. У том манастиру старом 600 година робијали су сви: и православни и католички свештеници, Јевреји и белогардејци, људи са Кавказа... То је било нешто попут Нојеве барке - рекао је писац, за вишеструко награђен роман.
Ово дело је, како каже, почео да пише пре пет година. Три године је проучавао литературу о манастиру, читао о логорима, мемоаре белогардејаца, архиве самог логора. Налазио је фотографије робијаша, њихова писма мајкама, па наређења за њихово стрељање. У овој књизи има 120 ликова, а више од 100 су реални.
На питање из публике шта је то у руској земљи, води и ваздуху, што од Руса прави најбоље писце на свету, Прилепин је рекао:
СРБИЈА ПРИЈАТЕЉНЕКИ нови односи ствараће се пре свега са вашом земљом, која без обзира на разноврсну пропаганду задржава добре односе са Русијом. Могу свима да честитам или изјавим саучешће, али следеће деценије биће најинтересантније у историји света - рекао је Прилепин.
- Постоји парадокс који није увек схватљив западној Европи: с једне стране, руски човек осећа да је веома мали на том огромном простору, али наш човек истовремено има и велику одговорност за највећу државу у свету. Тај зачуђујући квалитет руске књижевности одатле проистиче: кад човек схвата да је мали, да је изнад њега Бог, а истовремено је одговоран за све. Често путујем по Русији, по Сибиру се може летети авионом четири сата и свуда је шума, шума, шума... То стање лудила од огромног простора, огромног неба, очигледно даје чудне резултате. Све руске противнике треба мало возити по Русији да то виде...
Гост је рекао и да има компликоване односе са Русијом и руском влашћу, али да потпуно схвата позицију коју Русија сада има у свету.
- Када је ствар почела у Украјини са Мајданом и Донбасом, Путин се поставио ван закона европског и америчког света и рекао је да не игра по њиховим законима, па би многи од њих желели да заврши у Хагу. То га је приморало да тражи нове пријатеље, ствара другачију геополитику. Ма каква питања да имамо за Путина, схватамо да он сада седи са нама у истом чамцу и да никуд неће отпловити од нас и то нас испуњава огромном радошћу - закључује писац.


*****
ПЕСНИК МАТИЈА БЕЋКОВИЋ И ПИСАЦ МИЛИСАВ САВИЋ ПОСЕТИЛИ ШТАНД “НОВОСТИ”

УСРЕЋИЛИ ХИЉАДЕ ЧИТАЛАЦА


НАШ штанд у петак су посетили писац Милисав Савић и песник Матија Бећковић. Савић који је свратио до “Новости” да купи класике, и изабрао Пушкинову “Капетанову кћи” и Гриновог “Пацоловца”, о наслову књиге Мире Марковић каже:
- Пошто сам докторирао на мемоарској прози, наслов “Било је то овако” је добар, јер сви мемоаристи тврде да је то тако било - открива Савић и додаје да је мемоарска литература данас потпуно бацила у засенак лепу књижевност:
- Тврде чак и да ће будућност припасти документаристичкој литератури, јер нико више не верује лепој књижевности.
Песник и академик Матија Бећковић, гледајући наша издања, присетио се да су једном “Вечерње новости” објавиле и његов есеј “Косово најскупља реч” као подлистак.
- Велики културни подухват је био кад су се уз “Вечерње новости” продавала класична дела наше и светске књижевности - рекао нам је Матија. - Тако су многи први пут дошли до тих књига зато што се већина наших људи плаши да уђе у књижару. Кад су се књиге појавиле на киосцима заједно са новинама, а уз то по популарним ценама, то је усрећило хиљаде читалаца. Увек сам мислио како би било дивно кад би у дневним новинама објавили неку народну песму и тако смањили јаз који је настао између народа и народних песама. У међувремену су “Новости” постале озбиљна издавачка кућа коју свако ко пише, а стало му је и до читалаца, има на уму.

*****
МИЛЕНА МАРКОВИЋ, ПЕСНИКИЊА И ДРАМСКИ ПИСАЦ, О ВАЖНОСТИ ПОЕЗИЈЕ

ЧИТАЊЕ, ПРВИ И НАЈВАЖНИЈИ ЗАДАТАК


ПЕСНИКИЊА и драмски писац Милена Марковић, која је на Сајму говорила на тему “Зашто је поезија важна”, у покушају да одгонетне одговор на ово питање најпре је изнела темељан став - да је научити и почети читати свакако једна од најбитнијих ствари у животу, која квалитет тог живота у потпуности мења.
- Поезија коју су Платон, Шопенхауер и многи други филозофи и умни људи сврставали међу “највише” уметности, тик уз музику, важна је и посебна можда најпре због тога што се читаоцу обраћа непосредно - рекла је позната песникиња, која сматра да постоји велики број песника које посвећени читаоци никако не би смели да заобиђу. Ипак, она наглашава како верује да би управо у свет поезије ваљало ступити најпре уз стихове настале на свом матерњем језику - сасвим у складу да ставом да превођењем практично настају нова или макар мало другачија уметничка дела.
(М. Н. М.)

*****

ПРИЗНАЊА НОВИНАРА
ТРАДИЦИОНАЛНЕ награде акредитованих новинара, најбољем издавачу и најпрофесионалнијем у односу према медијима између два сајма, биће уручене у недељу, последњег дана Сајма. Право гласа имају сви новинари, фоторепортери, сниматељи, акредитовани на Сајму, који на потписаним гласачким листићима предлажу по три издавача у свакој од две категорије. Председник Комисије за бројање гласова је Тања Њежић (“Блиц”), а чланови Марија Миљевић Рајшић (ТВ Београд) и Мелиха Правдић (Други програм Радио Београда). Гласање је у суботу.


Гост Сајма књига Захар Прилепин: Непрегледно је небо Русије | Култура | Novosti.rs

четвртак, 22. октобар 2015.

ТРАГОМ предања, старих мапа и веровања, стотине копача траже злато широм Србије....

 Раде Динић у урушеној цркви
УРУШАВАЊУ Цркве Светог Архангела у пиротском селу Чиниглавци, подигнутој пре 130 година на темељима старе богомоље, поред зуба времена и људског немара, умногоме су допринели и трагачи за старим златом. Трагови грозничаве потраге за богатством преко ноћи видљиви су око овог храма, али и крај неколико крстова поред јужних темеља препуклог зида, који виси као дотрајали зуб. 
Раде Динић, пензионер из Београда, који се пре десетак година вратио у завичај и са супругом уподобио свој живот овде, каже да на десној обали Нишаве и испод масива Видлич потрага за закопаним благом није била толико агресивна, али и да никад није посустајала. С времена на време, трагачи су иза себе остављали рупе испред улаза у цркву, али и крај крстова, односно темеља са јужне стране.
- Да ли је ко и када пронашао неко благо, нико не може да потврди нити да демантује. Тек, илегалци су стално долазили и ноћу, лопатама и крамповима претурали и чепркали око темеља храма и по ћошковима. Водиле су их старе мапе, које су својевремено пристизале из Бугарске и продавале се за велики новац. Наравно, вероватно је реч о мапама које се у некој копирници фабрикују и на њима се добро заради. Сигурно је, међутим, да је урушавању и пропадању овог објекта допринело и то копање - наводи Динић, који је своју пензију зарадио у "Јату".
Његову причу потврђују и многи други Чиниглавчани, који су се последњих година вратили у завичај. По тим причама, село Чиниглавци је под турским ропством, као и сада, било на путу који води ка Цариграду. Хајдучија која је атаковала турске караване крила се и у кањону реке Јерме, који је такође познат по трагачима за закопаним златом, али и овде, повише десне обале Нишаве, где се спушта са Видличког и Одоровачког масива.
Од копања пали кров и крст
Да ове приче нису без реалног утемељења, говори и чињеница да је цео овај крај познат по многобројним пећинама од којих неке још нису истражене. И оне су служиле за скривање хајдучије после похода на турске караване, који су грабили пут истока. Једна од тих пећина, коју овде зову Пропас, први пут је истражена пре пет година, када су у њу ушли спелеолози из Београда.
ДВА КАРАВАНСКА ПУТА
ТРАГОМ предања, старих мапа и веровања, стотине копача траже злато широм Србије. Појединци који трагају за дукатима, већ деценијама иду трасом два стара караванска пута. Један иде од Трепче, преко Пештерске висоравни, Новог Пазара и Сјенице до Дубровника, а други је "цариградски друм" који полази из Крушевца, иде низ Мораву, па уз Стару планину, према Бугарској и Цариграду.

Предање каже и да се од бугарске границе до књажевачких села налази више од 30 римских караула, које су деценијама мета "ловаца" на античке предмете, скривене римске драгоцености, али и хајдучке пленове. Прича се у овом крају да су хајдуци често свој плен скривали баш на таквим местима.
СРУШИО СЕ КРОВ
КРОВ Цркве Светог Архангела Гаврила срушио се пре двадесетак дана. Пао је у унутрашњост цркве, а на сву срећу, тог момента у цркви није било никог. Вероватно због великог потреса, повећала се и ранија пукотина на јужном и источном зиду цркве која је сада практично неупотребљива.

Талас миграната не сме да донесе сукобе Балкану

Више од хиљаду избеглица пробило је пролаз на граници између Хрватске и Србије Беркасово-Бапска. Влада Словеније дала дозволу војсци да користи силу 
Око 3.500 избеглица са Блиског истока дочекало је јутро на граничном прелазу Беркасово-Бапска, где су хрватске власти спорадично пуштале мање групе миграната. Око 10.40, на прелазу Бапска није било избеглица.

Више од хиљаду избеглица пробило је пролаз на граници између Хрватске и Србије Беркасово-Бапска, објавио је портал загебачког Јутарњег листа. Реч је, како се наводи, о људима који су готово целу ноћ пробдели код Беркасова. Они су, пише портал, одлучили да заобиђу хрватску полицијску контролу и преко поља, кроз воћњаке и винограде ући у Републику Хрватску.

Јутарњи тврди да хрватских полицајаца није било довољно да заштите путни прелаз од реке људи.

Словеначки парламент је данас у раним јутарњим сатима са 66 гласова за и пет против прихватио измене закона о обрани које војсци дају додатна овлачћења у заштити државне границе, међу којима је и дозвола да употреби силу, пренео је Јутарњи лист.

Измене закона донете су на предлог владе која се због новог таласа избеглица преко Хрватске сусретала с оптужбама опозиционе деснице да не контролише довољно делотворно државну границу која је и граница шенгенског подручја, и да се систем контроле прилива избеглица који у земљу улазе стихијски распао.

07:38 - ОКО 3.500 ИЗБЕГЛИЦА ЈУТРОС ИСПРЕД ГРАНИЦЕ КОД БЕРКАСОВА

ОКО 3.500 ИЗБЕГЛИЦА ЈУТРОС ИСПРЕД ГРАНИЦЕ КОД БЕРКАСОВА
Око 3.500 избеглица са Блиског истока дочекало је јутро на граничном прелазу Беркасово-Бапска, где су хрватске власти спорадично пуштале мање групе миграната.

Како јавља РТС, Хрвати спорадично отварају тај гранични прелаз и пуштају групе од 50 до 100 избеглица, пошто по њих стигну аутобуси који их одвезу у Опатовац, где се налази прихватни центар.

Избеглице на граници су буквално заглављене у блату од последњих киша, али поједини од њих могу да се склоне у павиљоне које је УНХЦР направио од шатора, јавио је раније извештач Танјуга.

Међу њима има пуно жена са малом децом, која су у летњој гардероби, као и породице са бебама умотаним у ћебад, како седе на прекривачима на земљи. Највише избеглица дошло је из Сирије, али их има из Ирака, Авганистана...

Представница УНХЦР Србија Мирјана Миленковски казала је Танјугу да има тренутно пет павиљона и да је у плану да се постави још неколико, како би што више људи могло да се ту склони и угреје.

Она је рекла да су тренутно најпотребније кабанице и обућа и одећа, с обзиром да су веома оскудно обучени, а неки су чак тренутно и боси, јер су остали без обуће у којој су дошли.

С друге стране, код Прешева сваког дана из Македоније у Србију уђе око 5.000 миграната, а Црвени крст подели 3.500 оброка, рекао је Тањугу секретар Црвеног крста Ахмет Халими.

Иако кроз Прешево дневно прође толико миграната, они на улазак и регистрацију у Прихватни центар чекају два до три сата. Кажу да им није велики проблем кишно време, колико неизвесност како ће даље, пошто су чили да има проблема у Хрватској и Словенији.

10:21 - СЛОВЕНИЈА: ВОЈСКА МОЖЕ ДА УПОТРЕБИ СИЛУ

СЛОВЕНИЈА: ВОЈСКА МОЖЕ ДА УПОТРЕБИ СИЛУ
Словеначки парламент је данас у раним јутарњим сатима са 66 гласова за и пет против прихватио измене закона о обрани које војсци дају додатна овлачћења у заштити државне границе, међу којима је и дозвола да употреби силу, пренео је Јутарњи лист.

Измене закона донете су на предлог владе која се због новог таласа избеглица преко Хрватске сусретала с оптужбама опозиционе деснице да не контролише довољно делотворно државну границу која је и граница шенгенског подручја, и да се систем контроле прилива избеглица који у земљу улазе стихијски распао.

Против закона гласали су само посланици опозиционе Удружене левице (ЗЛ) који закон сматрају уставно спорним.

Словеначка војска има око 7000 припадника, а уз границу с Хрватском законом који би већ данас требало да ступи на снагу добија овлашћења да у сарадњи с полицијом може особама издавати упозорења и упутства, привремено ограничити њихово кретање и заједно с полицијом успостављати контролу у смиривању масе људи, користећи присилна средства.

Додатна полицијска овлашћења које се дају војсци на 670 километара дугој граници с Хрватском важиће за сада највише три месеца, с могућношћу да се продуже.

Министарка обране Андреја Катич рекла је да ће активирање војске на новим задацима тећи у две фазе, при чему ће за активирање друге фазе у којој би војска на задацима могла деловати и самостално бити потребна нова одлука парламента, док ће у првој фази војници само помагати граничној полицији.

Премијер Миро Церар рекао је да измене закона заправо значе прилагођавање мера на граници ситуацији за случај веће навале миграната јер је војска и до сада успешно сарађивала с полицијом нудећи логистичку подршку.

Опозиција из редова деснице подржала је закон, али истичући да је влада деловала са закашњењем.

Неки од заступника Словеначке демократске странке (СДС) бившег премијера Јанеза Јанше наводили су у расправи да је потребно започети с припремама за постављање физичких препрека на граници ако се ситуација и даље буде заоштравала, а прилив избеглица буде неконтролисан.

Словеначки медији наводе да је у земљу у уторак из Хрватске стигло између осам и девет хиљада избеглица и да их је неколико хиљада отишло у Аустрију.

Такође, наводи се да је у уторак навече из Товарника на жељезничку станицу у Средишчу об Драви стигао воз са око 1.500 избеглица и да је Хрватска о томе известила словеначке службе.

У Хрватску је у уторак до 21 сат ушло 6.373 миграната, а у привременом прихватном центру у Опатовцу налазило се 2.127 особа, саопштило је Министарство унутрашњих послова Хрватске. Такође, и даље се очекује прилив миграната у Хрватску с подручја Србије.

10:39 - ДВА БРОДА СА ОКО 140 ИЗБЕГЛИЦА СТИГЛА ДО КИПРА

ДВА БРОДА СА ОКО 140 ИЗБЕГЛИЦА СТИГЛА ДО КИПРА
Два брода са око 140 избеглица пристала су рано јутрос на јужну обалу Кипра, где се налази британска војна базе Акротири, саоштио је званичник на том медитеранском острву.

Портпарол базе Кристијан Греј изјавио је за Асошиејтед прес да су два брода стигла у зору и да међу избеглицама има деце.

Локалне кипарске власти не знају одакле су бродови стигли, нити имају информације о здравственом стању путника.

У последња два месеца, кипарске власти су, у одвојеним инцидентима, спасле 128 сиријских избеглица са два брода.

Кипарски источни рт удаљен је мање од 160 километара од обале Сирије.

На јужној обали те острвске државе налазе се две војне базе, које се сматрају да сувереном територијом Велике Британије.

10:50 - ИЗБЕГЛИЦЕ ПРЕГАЗИЛЕ ХЛАДНУ СУТЛУ И УШЛЕ У СЛОВЕНИЈУ

ИЗБЕГЛИЦЕ ПРЕГАЗИЛЕ ХЛАДНУ СУТЛУ И УШЛЕ У СЛОВЕНИЈУ
Десетине избеглица, међу којима је било жена и деце, прешло је рано јутрос реку Сутлу, на граници Хрватске и Словеније, где су раније пристигли возом.

Више од 1.000 избеглица довезено је возом из Хрватске, после чега су упућени да границу пређу пешице.

Лутајући по непознатој територији и хладном времену, неки од њих су дошли до реке Сутле, пренела је агенција АП.

Температура је била око нуле, а избеглице су реку прегазиле или је препливале. Потом су изашли на блатњаве речне обале, где их је сачекала словеначка полиција.

Ирачанин, један од избеглица, рекао је да је река веома хладна и дубока, и да им је сада, пошто су мокри, неопходна одећа, као и храна.

11:13 - ИЗБЕГЛИЦЕ КОД БАПСКЕ ПРОБИЛЕ ПРОЛАЗ,У БРЕЖИЦАМА ГОРИ КАМП

ИЗБЕГЛИЦЕ КОД БАПСКЕ ПРОБИЛЕ ПРОЛАЗ,У БРЕЖИЦАМА ГОРИ КАМП
Више од хиљаду избеглица пробило је пролаз на граници између Хрватске и Србије Беркасово-Бапска, објавио је портал загебачког Јутарњег листа.

Реч је, како се наводи, о људима који су готово целу ноћ пробдели код Беркасова. Они су, пише портал, одлучили да заобиђу хрватску полицијску контролу и преко поља, кроз воћњаке и винограде ући у Републику Хрватску.

Јутарњи тврди да хрватских полицајаца није било довољно да заштите путни прелаз од реке људи.

Очевици са лица места кажу да су избеглице зачуђено питале у чему је проблем и зашто је граница затворена.

Портал Индеx.хр јавио је да гори камп у Брежицама, у Словенији.

Позивајући се на Скај Њуз, овај портал наводи да је камп препун избеглица који вичу "Опе, опен".

Медији, међутим, наводе да избеглице пале ватру да би се грејали, а поједини и да они то чине намерно изазивајући пожар паљењем шатора.

Камп је, додају, пун војске и полиције.

11:14 - УНХЦР: НА БЕРКАСОВУ НЕМА ИЗБЕГЛИЦА, У ПРЕШЕВУ СТОТИНАК ОСОБА

УНХЦР: НА БЕРКАСОВУ НЕМА ИЗБЕГЛИЦА, У ПРЕШЕВУ СТОТИНАК ОСОБА
На граничном прелазу Србије и Хрватске Беркасово око 10.40 сати нема избеглица из блискоисточних држава док је у Прихватном центру у Прешеву њих стотинак.

Представник канцеларије УНХЦР у Београду Мирјана Миленковски рекла је Тањугу да је на прелазу Беркасово преноћило више од 3000 мушкараца жена и деце из Сирије, Ирака, Авганистана и други хдржава.

"У овом тренутку (око10 и 45) нема никога осим представника УНХЦР-а, Црвеног крста, невладиних организација ... и државних органа , с обе стране прелазе између две земље", рекла је Миленковски.

Она је навела да је током ноћи било изузетно хладно и да су уз ћебад избеглциама дељени и пакети са храном, вода за пиће...

Према њеним речима, на том простору остало је и гомила смећа тако да комуналне службе покушавају да доведу у ред комплетно подручје.

Миленковски је рекла и да је у Прихватном центру у Прешеву јутрос било стотинак мушкараца зена и деце а да испред објекта није било никога.

Она је навела и да је у том центру, захваљући полцији која ради у три смене јуче евидентртиано око 5.000 особа а у понедељак, 19. октобра њих 6.340.

За првих 20 дана октобра у Прешеву је евидентирано скоро 105 000 избеглица, рекла је Миленковски додавши да то занчи да прошечно из Македоније долази око 5.000 особа.

До Прихватног центра у Прешеву избеглице из Македоније стижу преко Миратовачког поља, које се налази непосредно уз македоноску границу, а где је такође формиран привремени камп са шаторима за смештај и пружање прве помоћи.

Избеглице у Србију улазе и преко српско-бугарске границе, углавном на подручје општина Димитровград, Неготин, Босилеград и Зајечар, али у знатно мањем броју.

Крајњи циљ избеглица су углавном Немачка и скандинавске државе, до којих покушавају да стигну преко Мађарске и Хрватске.

11:25 - БИЛД: БЕРЛИН СПРЕМИО ПЛАН ЗА ПРОТЕРИВАЊЕ ОДБИЈЕНИХ АЗИЛАНАТА

БИЛД: БЕРЛИН СПРЕМИО ПЛАН ЗА ПРОТЕРИВАЊЕ ОДБИЈЕНИХ АЗИЛАНАТА
Немачка Влада припремила је акциони план за протеривање одбијених азиланата у њихове земље, при чему би требало да буду ангажовани и пилоти Бундесвера за превоз авионима људи до земаља њиховог порекла, сазнаје немачки таблиод ''Билд''.

''Протеривање се, осим тога, више неће најављивати, тако да подносоци захтева за азил неће имати прилику да се сакрију, како не би били протерани'', сазнаје таблиод о овом плану за који се каже да би убрзо требало да буде примењен.

Осим тога, планира се да такозване транзитне зоне на немачким границама, према Аустрији на пример, односно, специјални пријемни центри шаторског или контејнерског типа, буду подигнуте директно на границима Немачке ка иностранству и да се ''прогласе екстериторијалним областима'', што онда значи да ''не припадају немачкој државној територији'', сазнаје таблиод.

Ту би се онда за неколико дана одлучивало да ли ће неко бити пријемљен или одбијен и одбијени подносиоци захтева за азил би затим, како се каже, директно били враћани у земљу порекла - возом или авионом или на добровољној бази.

Те зоне би важиле за све оне чији је долазак неоснован, попут људи из земаља такозваног сигурног порекла, пише таблоид.

Када је реч о таквим земљама, Србија се већ дуже време налази на листи земаља сигурног порекла, што онда значи да у њој нема ни политичког прогона ни насиља, па су тиме и захтеви за азил у Немачкој њених грађана неосновани, али се, према немачким прописима, појединачно могу проверавати.

За Сиријце и Ирачане са важећим пашошицма те зоне не би важиле, пише ''Билд''.

Немачка жели, како би редуковала велики број азиланата којима се толерише боравак у земљи, да проверава и њихова уверења о болести, а размишља се, наводи таблиод, и о могућности да се правне основе за подизање тужби против одлука о протеривању јако ограниче.

У Немачкој, према сазнањима ''Билда'', неће више бити обустављања протеривања у време зиме, као до сада што је било од 1. новембра до 31. марта, зато што огроман притисак избеглица, којих дневно долазе од 6.500 до 9.500, ставља под огроман притисак покрајине и савезну државу.

Циљ је да се капацитети за пријем избеглица попуњавају искључиво онима, којима је помоћ потребна, пише таблиод.

Влада планира и да убрза азилантски поступак, који сада траје до девет, али и више месеци, тако што ће, између осталог, ангажовати већи број људи у надлежним службама.

12:18 - ЦЕРАР: САРАДЊА С АУСТРИЈОМ ДОБРА, С ХРВАТСКОМ НЕ

ЦЕРАР: САРАДЊА С АУСТРИЈОМ ДОБРА, С ХРВАТСКОМ НЕ
Словеначки премијер Миро Церар тврди да се Хрватска не придржава оперативних договора о броју избеглица које шаље у Словенију, док сарадњу с Аустријом у том погледу види као веома добру.

"Од чланице Европске уније очекивао бих друкчије понашање", критичан је Церар према суседној Хрватској у изјави немачком дневнику "Велт".

Председник словеначке владе напомиње да је у сталном контакту с хрватским колегом Зораном Милановићем, али да на "радном нивоу" нема комуникације и сарадње која је у актуелнох мигрантској кризи потребна.

Церар тврди да се Хрватска не држи договора о прелазима границе и броју избеглица, а сурадњу с Аустријом похваљује и то "на свим нивиома".

"У основи, Аустрија допушта улазак избеглица из Словеније, али не у оном броју и оном брзином којом оне долазе нама", објашњава премијер и додаје да је Словенија мала земља која не може да реши европски избеглички проблем, пренела је Хина.

Церар подсећа да је Словенија најмања држава на балканској рути, што ограничава капацитете контроле границе и пријема избеглих особа.

"Позивамо ЕУ и све чланице да се терет миграцијског тока праведније расподели", поручио је словеначки премијер, уз закључак да је потребна координација свих држава и да дугорочно проблем треба решавати тамо где је и настао, односно у Сирији, Ираку и Авганистану.

Словеначки парламент усвојио је рано јутрос закон којим је овластио војску да помогне полицији у чувању државне границе, пошто је на хиљаде избеглица преплавило земљу.

Словенија је, како је синоћ потврдио Церар, добила и обећање Европске уније да ће јој за заштиту њене шенгенске границе одобрити помоћ у опреми за полицију, полицијске кадрове, али и финансијску подршку.

12:19 - ВИДЕО: ПОЖАР У КАМПУ БРЕЖИЦЕ

15:29 - ВУЛИН: ПОМОЋ И НА ПОСЛЕДЊЕМ ЦЕНТИМЕТРУ СРБИЈЕ

На прелазу Беркасово на улазак у Хрватску чека стотинак избеглица из блискоисточних држава, које је данас обишао министар рада Александар Вулин.

После разговора са представницима Црвеног крста, локалних власти и међународних организација, Вулин је нагласио да ће Србија и убудуће помоћи колико може и до последњег центиметра своје територије свима који су ту или који буду дошли.

Вулин је нагласио и да ће то бити урађено како бисмо животне услове миграната унапредили колико је то у нашој моћи и тиме помогли и њиховој деци.

"До последњег центиметра наше државне територије обезбедићемо и храну и лекове, ћебад, воду и све што може и мора да се учини за њих и њихову децу", рекао је Вулин.

"До краја дана на територију Србије ући ће око 6.000 миграната и сви они ће се током ноћи или најкасније сутра ујујутру појавити на прелазу Беркасово, ка Хрватској", рекао је Вулин.

"До последњег центиметра наше државне територије обезбедићемо и храну и лекове, ћебад, воду и све што може и мора да се учини за њих и њихову децу", додао је он.

17:36 - ОРБАН: ВЕЋИНА ЕВРОПЉАНА ПОДРЖАВА МЕРЕ МАЂАРСКЕ ВЛАДЕ

Већина Европљана подржава мере мађарске владе у вези са мигрантском кризом, изјавио је данас премијер Мађарске Виктор Орбан данас новинарима, пред почетак конгреса Европске народне партије.
Орбан је казао да је Шенген преимућство које мора бити заштићено и нагласио да није сигурно да ће Мађарска отворити "зелену" границу са Хрватском, јер је њен циљ да одбије мигранте. Премијер тврди да би мигрантска криза могла потенцијалмно да уништи Европу.
Он је навео да би криза могла да поцепа Европу и Мађарска жели да је заштити. Орбан је додао да Мађарска, такође, мора узети у обзир међународне споразуме, јер се Европа темељи на владавини права, па би непоштовање правила могло довести до хаоса.

19:02 - ОСТОЈИЋ: СИТУАЦИЈА СА ИЗБЕГЛИЦАМА СТАБИЛНА

Ситуација са избеглицама је стабилна и све иде по плану, а до застоја долази због превеликог гомилања на српској граници и престанка прихвата на словеначкој, изјавио је данас министар унутрашњих послова Хрватске Ранко Остојић.
"У самом кампу Опатовац све функционише", казао је он и додао да ће Хрватска отворити зимски транзитни центар у Славонском Броду, али да нема намеру да отвара друге капацитете, јер за њих нема потребе.
Министар је рекао да је у протекла 34 дана било доста преоблема и невремена, али да му је драго што није било настрадалих у избегличкој кризи и да није било епидемија.
"Хрватска не осећа последице кризе осим финансијски, очекујемо да то буде решено с ЕУ, али је важно да никоме живот није поремећен због овога", казао је Остојић у интервјуу Хини.

19:08 - МАЂАРСКА ПРОТИВ ОТВАРАЊА КОРИДОРА ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ

Мађарска не подржава ниједан предлог за отварање коридора на својој затвореној јужној граници за избеглице које покушавају да уђу у ЕУ, изјавио је данас портпарол мађарске владе Золтан Ковач.
Говорећи након састанака шефова полиције Мађарске, Хрватске, Аустрије и Словеније у Бечу, Ковач је рекао како су се четири земље сложиле да би криза са избеглицама могла да буде решена ојачавањем границе између Турске и Грчке и ангажовањем међународних граничних патрола, што би требало да одобре и Турска и Грчка, преноси агенција МТИ.
Ковач је нагласио да шефови полиција поменуте четири земље нису ни разговарали о могућности отварања коридора за избеглице.
Ковач истиче да је Мађарска последњих месеци у унапређење заштите своје границе уложила више од 250 милиона евра.

19:11 - СТЕФАНОВИЋ: НЕ МОЖЕ СРБИЈА ДА СНОСИ ТЕРЕТ КРИЗЕ

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић изјавио је данас да се не може очекивати да Србија сноси терет мигрантске кризе и истакао да ће наша земља тим поводом од ЕУ тражити додатна средства за подршку буџету.
"Суштинско је питање генералног одговора Европе на мигрантску кризу, односно да ли Европа може да прими оволики број људи и колико", рекао је Стефановић новинарима, приликом примопредаје возила Полицијској станици Врбасу.
Напомињући да ће премијер Александар Вучић за неколико дана разговарати о мигрантској кризи не само са званичницима ЕУ него и са појединим лидерима држава чланица, Стефановић је указао да ће то бити прилика да се види "шта је то што Србија може да очекује у будућности" по том питању.
Стефановић додаје да "не можемо ми бити колатерална штета неспособности ЕУ да адекватно организује одговорна ову кризу".

20:59 - ШТАЈНМАЈЕР: ТАЛАС МИГРАНАТА НЕ СМЕ ДА ДОНЕСЕ СУКОБЕ БАЛКАНУ

Министар спољних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер упозорио је данас да се не сме дозволити да спорови око реаговања на избегличку кризу изазову нове сукобе међу државама бивше Југославије.
"Морамо да обезбедимо, пре свега, да кретање избеглица не донесе нове сукобе у региону у којем смо напорно радили претходних година да смиримо конфликтну ситуацију након распада Југославије", рекао је Штајнмајер новинарима у Берлину, пренео је АП.


Штајнмајер: Талас миграната не сме да донесе сукобе Балкану | Регион | Novosti.rs