Edition SECTIO CAESAREA - Едиција ЦАРСКИ РЕЗ

У једном од књижевних часописа Едиције ЗАВЕТИНЕ, Посебној породичној заветини, постоји стална рубрика, која је, у ствари, мост између српске и светске књижевности, али и успомена на једног лутајућег Србина, који је у Француској, где је завршио свој живот, покренуо библиотеку библиофилских издања, са намером да у њој објављује преводе књига српских песника на француски, или на неки други страни језик, и преводе светских песника на српски. Од споменуте племените идеје Лутајућег Србина до њеног остварења испречило се много тога, пре свега - судбина (смрт), можда и Бог? Захваљујући коме велике, дивне и амбициозне замисли не пропадају никад. Тако да је овај Agregat Сазвежђа Заветина израз и пијетета, бесконачности и нечег што личи на чудо и ризницу...

Архив ЦД (01)

..
..


Омаж мом драгом професору 
Димитрију Вученову...

И мом Шумадинцу, знаменитом сатиричару Радоју Домановићу...

Malisa Stanojevic> Miroslavu Lukicu:  


Поздрави за драгог пријатеља из давнина,
Можда је вредно ово прочитати...
Омаж мом драгом професору Димитрију Вученову...И мом Шумадинцу, знаменитом сатиричару Радоју Домановићу...
Има у мојим сећањима [вредних] записа... многима мало познати детаљи...
У свом дугом раду са професорима, који су ме учили доброти, стекао  сам способност памћења и подсећања  на вредности које су у српској култури и књижевности од велике важности...
Професор Вученов је у мом сећању господственог изгледа, под црним шеширом, као Јакшић и Домановић, увек са достојанством професора,
са ташном у левој руци, спорог хода и благим наклоном главе приликом поздрављања, уз обавезно скидање шешира, који је у тим поктретима попримао изглед посебног знака поздрављања...
Овај текст је, према простору који је дат, један мали фрагмент, али мислим да довољно говори...
Ту је и млади Радоје... фотографија писаца с краја 19. века...
Срдачан поздрав,
Малиша Станојевић
26. јануар 2018. 20:41


**
Драги Мирославе,
Драго ми је да си се јавио. Већ дуго времена /скоро две деценије/ с времена на време
намеравао сам да се јавим, али никако да дођем до контакта. Вечерас сам улучио твој мејл, па рекох ...
да покушам!!!
Редовно читам твоје „Сазвежђе”, љубазношћу твојих сарадника.
У Београду сам, у личном животу, читам, пишем, шетам, слушам музику, пратим фудбал, а до недавно сам
играо једном недељно мали фудбал... све у свему добро сам...
Текст о Вученову је један од текстова које сам урадио. Покушавам да у духу културе сећања објавим што више текстова, искључиво указујући на вредности које су чиниле наш живот... Нисам склон да занемарим
невоље, анимозитете и све друго што нам је кресало крила, али вештином писања, надам се, да ћу указати
и на људске мане, с тим што ће оне бити у назнакама, никако оцењене... то препуштам онима који читају...
Веома би ме радовало да овај текст поставиш...
(......)
Овај текст у садржају има неколико важних фактографија и, иако је, наводно, писан публицистичким стилом, указује на врло важна сазнања у вези са првим докторатом на БУ после другог светског рата, а у вези са Домановић, намера ми је била да покажем лик младог Радоја (захваљујући проф Вученову)...
То је то...
Срдачан поздрaв,
Малиша Станојевић
           21:32


ЛеЗ 0013549     



Нема коментара:

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM


"Сазвежђе З"