Edition SECTIO CAESAREA - Едиција ЦАРСКИ РЕЗ

У једном од књижевних часописа Едиције ЗАВЕТИНЕ, Посебној породичној заветини, постоји стална рубрика, која је, у ствари, мост између српске и светске књижевности, али и успомена на једног лутајућег Србина, који је у Француској, где је завршио свој живот, покренуо библиотеку библиофилских издања, са намером да у њој објављује преводе књига српских песника на француски, или на неки други страни језик, и преводе светских песника на српски. Од споменуте племените идеје Лутајућег Србина до њеног остварења испречило се много тога, пре свега - судбина (смрт), можда и Бог? Захваљујући коме велике, дивне и амбициозне замисли не пропадају никад. Тако да је овај Agregat Сазвежђа Заветина израз и пијетета, бесконачности и нечег што личи на чудо и ризницу...

МАНИСТРА Шоле Соколовић

МАНИСТРА Шоле Соколовић
Књижевна заоставштина

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

среда, 12. новембар 2008.

Књ. награда "Ленкин прстен" за 2007.




Дневник, Књижевна награда „Ленкин прстен»




16. 11. 2007
Књижевна награда „Ленкин прстен» коју додељује Дом културе у Србобрану, припала је Војиславу Карановићу за песму „Тунели» објављену у Београдском књижевном часопису и у збирци «Наше небо» ( у издању Завода за уџбенике и наставна средства из Београда). Једногласну одлуку да се за најбољу љубавну песму објављену на српском језику од 21.новембра 2006. до 21.новембра 2007. године (између две годишњице рођења Ленке Дунђерски), прогласи песма Војислава Карановића, донео је жири који је и ове године радио у саставу Милан Дунђерски, Зоран М.Мандић и Иван Негришорац (председник). Први добитник ове награде 2006 године био је Матија Бећковић за песму «Парусија за Веру Пављадоску». Размотривши песме објављене у периодици и у песничким збрикама назначеног периода, жири је у ужи избор, осим добитиника, уврстио веома вредне песме Радмиле Лазић, Мирослава Лукића, Мирослава Максимовића, Милана Ненадића и Радивоја Станивука.

Извор: Дневник, 16.11.2007. године

петак, 31. октобар 2008.

Смедеревска песничка јесен, 2008

XXXIX
Међународни
Фестивал
Поезије





КИТО ЛОРЕНЦ

ДРУГИ ЈЕЗИК

Закрешти ли неки језик
улазећи кроз врата
други гачући
излеће кроз прозор
прсти на инструменту страха
глава се котрља с пања
Док лепрша крило
поред текста
нека искрваре
душа и врат

(Из књиге ДРУГИЈЕЗИК
ANDRE SPRACHE)


Центар за културу
Смедерево
3 –6. новембар 2008.
ДОБРО ДОШЛИ!



Понедељак, 3. новембар


19:00 – Народна библиотека
ОСМИ САЈАМ ПОЕЗИЈЕ
• Поздравна реч Драгана Мрдаковића,
директора библиотеке
Уручивање награде Змај Огњени Вук
• Песнички портрет Милице Јефтимијевић-Лилић

добитнице награде за 2008.годину
О песникињи говоре:
Петар Арбутина, књижевни критичар
Радомир Стојановић, уредник ИК Панорама
• Свечано уручење награде
• Музички тренутак: певачка група Ђурђевке



Уторак, 4. новембар


19:30 – Концертна дворана Центра за културу
ВЕЧЕ СМЕДЕРЕВСКОГ ОРФЕЈА
• Представљање песничке књиге јереја Жељка
Ђурића, Свет који нестаје и свет који настаје
О књизи говоре: монах Давид Петровићи аутор
• Представљање песничке књиге Живорада
Ђорђевића, Ходници тишине
О књизи говоре: академик Ристо Василевски и аутор
Стихове казује Миљан Губеринић•

Музички тренутак – Наталија Дојчиновић, клавир
• Уручивање плакета захвалности Фестивала
Зорану Тричковићу, Станиши Петронијевићу и
Србиславу Миленковићу
Свечано уручивање награде Смедеревски Орфеј за
2008. годину
• Живорад Ђорђевић, прошлогодишњи добитник чита
награђену песму Истина
• Реч председника жирија Томислава Стевановића
• Свечано уручење награде
• Награду уручује прошлогодишњи добитник
Живорад Ђорђевић



Среда, 5. новембар

11:00 Гимназија
СВЕТЛОСТИ РЕЧИ
• Сусрет учесника Фестивала са ученицима средњих
школа
12:30
ОБИЛАЗАК СМЕДЕРЕВСКЕ ТВРЂАВЕ, МУЗЕЈА
И ВИЛЕ ОБРЕНОВИЋА
19:00 - Хол Центра за културу
• ИЗЛОЖБА КЊИГА СТОТО КОЛО СРПСКЕ
КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ
Слово Слободана Ракитића, председника СКЗ
Стихове из књига казује Миљан Губеринић•

ИЗЛОЖБА СЛИКА 15 ГОДИНА СЛИКАРСКЕ
КОЛОНИЈЕ СЕНТАНДРЕЈА
Поздрав организатора
Изложбу отвара госпођа Клара Сентђерђи, аташе
за културу амбасаде Мађарске у Београду
19:30 – Велика дворана Центра за културу
СВЕЧАНОСТ ОТВАРАЊА ФЕСТИВАЛА
• Етно група Весна и корени Ој, девојко,
Смедеревко
• Песму Миодрага Павловића Научите пјесан
говори Небојша Дугалић



Среда, 5. новембар

• Поздрав др Јасне Аврамовић, заменика
градоначелника Смедерева
• Реч Србе Игњатовића председника Удружења
књижевника Србије
• Фестивал отвара Милан Михајловић, председник
Књижевног друштва Косова и Метохије
ПЕСНИЧКА БАШТИНА
• Десанка Максимовић( 1898-1992 ) Вуков утук
казује Небојша Дугалић• Весна и корени певају старе српске песме
ЗЛАТНИ КЉУЧ СМЕДЕРЕВА
Уручивање међународне песничке награде
• Реч председника Одбора за доделу награде
Златка Красног
• Награду уручује др Јасна Аврамовић, заменик
градоначелника Смедерева
• Реч добитника награде
ПЕСНИШТВО КИТО ЛОРЕНЦА
О поезији добитника награде говори
Златко Красни
• Песме говоре аутор и Небојша Дугалић• У славу Кита Лоренца певају
Весна и корени
ЗЛАТНА СТРУНА
• Пет песника изабраних на конкурсу за награду
ЗЛАТНА СТРУНА: Ђорђе Личина, Александар
Милановић, Зоран Милисављевић, Живко
Продановићи Јелена Стојсављевић, читају
одабране песме



Четвртак, 6. новембар

19:30 – Концертна дворана Центра за културу
МЕРИДИЈАНИ
МЕЂУНАРОДНО ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ
Позвани су: Миодраг Павловић, Кито Лоренц (лужич-
ко-српски песник из Немачке), Раша Попов, Драган
Драгојловић, НиколајПетев (Бугарска), Милован Ви-
тезовић, Јан Мишкин (Белгија), Живорад Ђорђевић,
Драгомир Дујмов (српски песник из Мађарске), Ри-
с то Василевски, Александра Феноген (Француска),
Петар Сарић, Алберто Принцис (Италија), Томис-
лав Стевановић, Љубомир Левчев (Бугарска), Маја
Перфиљева (Хрватска), Хозе Карлос Катањо (Шпанија),
Љубиша Симић(српски песник из Немачке), Вера
Хорват, АнатолијКичински (Украјина), Градимир
Стојковић, Михаел Шпајер (Немачка), Златко Красни,
Ивo Мунћан и Србољуб Мишковић(српски писци из
Румуније), Душка Врховац, Моника Оснато (Италија),
Братислав Милановић, Лојзе Визер (Аустрија), Ми-
лан Михајловић, Мирослав Димитријевић, Богдан
Радуловић, Добрица Ерић,


•Музички тренутак: Кармена Репустић

Земља у Теби / Пабло Неруда (00001)


Земља у Теби/Пабло Неруда; са шпанског превела Ана Стјеља. - Београд:Пишчево издање, 2008, 67 стр. ; 21 цм. ISBN 978-86-909509-2-8

Нобеловац Пабло Неруда у ткиво своје љубавне поезије у избору под називом Земља у Теби, интерполира митолошке енграме који оку пажљивог читаоца не промичу а који додатно богате и усложњавају доживљај прочитаног. Симбол земље, апострофиран у наслову овог избора, постаје семантички вишезначна доминанта Нерудине поезије о љубави, страсти, љубомори, патњи, растанку и смрти.
Она, о којој песник вулканског темперамента пева, митска је земља-мајка, пшенично зрно из ког се рађа живот. Она је прва жена од глине саздана. Из дубине жедне земље основна је твар од које божанство начини човека. Она је плава и бескрајна земља-отаџбина из које песник, као митски Антеј, црпи снагу да живи, воли, пева и бори се. А кад је не буде, кренуће у орфејску потрагу до места где драга спава како би се подигла из глине, за битке моје, изнова направљене.
Земља у Теби на најбољи начин обједињује и репрезентује доминантне теме/мотиве Нерудине поезије у целини и отуда је користан путоказ за даље кретање кроз поетски свет чилеанског песника-бунтовника.
Изразито лична, ова врста поезије пружа могућност за сложенија испитивања и истраживања што не умањује њену комуникативност са читаоцем. Пабло Неруда избегава свесно тражену херметичност савременог поетског израза настојећи да сваком читаоцу, и професионалном али још важније, заљубљенику у лирику, пренесе јасну и снажну емоцију, импулс узавреле јужноамеричке крви и елементарних осећања. И то Нерудину поезију чини јединственом и неодољивом. Савремени читалац не мора да препозна ниједан сегмент њене симболичко-семантичке сложености а да при томе може осетити слан и модар мирис мора, чути шум кондорових крила и хуј ветра кроз јабукове гране, видети снег на обронцима Кордиљера. Нерудин лирски свет мами читаоца да се препусти његовим чаробним звуцима, бојама и мирисима уместо да ахасверски тумара по бездану њених скривених значења.


Анђелке Петровић*



* Анђелка Петровић је рођена 1978. године у Краљеву. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, група Српска књижевност и језик. Постдипломске студије, смер Наука о књижевности, наставила је на Филолошком факултету у Београду. Пише магистарску тезу и књижевну критику.

e-mail-
andjelkapetrovic78@gmail.com

и-мејл преводиоца: