Edition SECTIO CAESAREA - Едиција ЦАРСКИ РЕЗ

У једном од књижевних часописа Едиције ЗАВЕТИНЕ, Посебној породичној заветини, постоји стална рубрика, која је, у ствари, мост између српске и светске књижевности, али и успомена на једног лутајућег Србина, који је у Француској, где је завршио свој живот, покренуо библиотеку библиофилских издања, са намером да у њој објављује преводе књига српских песника на француски, или на неки други страни језик, и преводе светских песника на српски. Од споменуте племените идеје Лутајућег Србина до њеног остварења испречило се много тога, пре свега - судбина (смрт), можда и Бог? Захваљујући коме велике, дивне и амбициозне замисли не пропадају никад. Тако да је овај Agregat Сазвежђа Заветина израз и пијетета, бесконачности и нечег што личи на чудо и ризницу...

МАНИСТРА Шоле Соколовић

МАНИСТРА Шоле Соколовић
Књижевна заоставштина. ОБЈАВЉУЈЕ СЕ ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ СМРТИ, као знак пијетета. Књига је од јуна месеца 2017 доступна свима на свету...

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

петак, 30. септембар 2011.

O ДРЕВНИ, О БУДУЋИ / Слободан Бранковић


Знак препознавања. Речно острво туробно...




Све што знам, а можда и не знам, заборављам.
О теби знам и не знам једно касно лето,
Које још пламти у мојој души.
Велика љубав...
Река која промаши долину.
Поверовали у пирамиде
У врелом песку испод наших босих стопала.
Копали за истином, као и бубица,
Никако да оде мало даље од нас јеретика.
У тој лудости било је наде,
Не и среће. Слепи фараон среће.
Малим прстом показује велико не.
О кћери ветра, тебе ће погубити пусте даљине
Кад се будеш подала освајачу дивљих трептаја,
Последњи пут закопчавши металну хаљину
На леђима, пред младим месецом.
Није знао шта ће,
Откидао цветове маслачка
И бацао за тим никад утихнулим одласком.
Дати срце, не и реч...!
О древни, о будући, не може се разумети?
Што је најгоре ни заборавити.
Заувек заборавити.

Нема коментара: