Једна од највећих историјских лажи јесте та да су татарски Бугари...

БЕОГРАД КОЈИМ СУ ВЛАДАЛИ БУГАРИ НИЈЕ ОНАЈ БЕОГРАД КОЈИ ЈЕ ДАНАС ГЛАВНИ ГРАД СРБИЈЕ.

Једна од највећих историјских лажи јесте та да су татарски Бугари у доба кана Крума, Симеона и др., владали данашњом престоницом Србије која се тада, тобож, звала "Alba bulgarica" илити Болград (Бугарски град, те отуда и назив Београда). Такав Београд је, истина, заиста и постојао, татарски Бугари, али то није данашњи Београд.

Из "Житија светог Климента Охридског" које је написао Теофилакт Охридски (1055-1107), византијски црквени писац и архиепископ Орхидске архиепископије, сазнајемо како су Методијеви ученици због прогона бежали из Моравске и дошли у бугарски град Београд. Текст у оригиналу је дат на - СЛИЦИ 1 - (имате и подвучено), а приложићемо и србски и бугарски превод житија, то јест цитат који се односи на Београд:

СРБ: Оставивши благодарног и гостољубивог оца, они наставише пут и прешавши реку ИСТРОН дођоше у БЕОГРАД.
http://www.crkvenikalendar.com/zitije.php?pok=0&id=ZVB

БУГ: Когато стигнали до бреговете на Дунав и видели голямата и поради това непроходима река, свързали три дървета с липово лико и преминали реката, пазени от небесна сила. Бягайки от потопа на ересите, те се спасили чрез дървета по божествено внушение. Стигнали в БЕЛГРАД - този град е най-прочут от градове на ИСТРОН - и се явили при Боритакан,107 който тогава го пазел. Те му разказали всичко, което се случило с тях, тъй като той искал да го узнае.
http://www.promacedonia.com/bugarash/ko/teofilakt2.html

Реку ИСТРОС већина преводиоца (и ови који су дати горе) потпуно погрешно преводи са ДУНАВ. Преводиоци су у потпуности превидели да су Ромеји тај назив Истрон (упореди Нисополис на Истеру/Истрону :Νικόπολις η προς Ίστρον) преузели од латинског назива Истер, што је увек означавало само доњи ток Дунава. На немачком Истер је Unterlauf der Donau. На блгарском: Истер (Ister; латински: Hister, гръцки: Istros (῎Iστρος)) е разпространеното название през древността на долната част на река Дунав. На енглеском: Ister , Latin Hister, Greek Iστρος Istros was one of the ancient common name for the lower reaches of the Danube.

Тако да никако не долази у обзир ни тадашњи Сингидуунум, ни мали Београд- Белоградчик. Сам Теофилакт је јасно написао да се град Белградон налази источно од Видина и Бдина, у доњем делу Дунава. И сам Јован Асен то исто каже: мора да пређеш цело Браничево да би стигао у тај Белград. (- СЛИКА 2 -)

Свакако је тај град био познат крајем 9.века, кад се кнез Симеон покрстио. Кнезом га назива (а не царем, сам Теофилакт, "архонт", подвучено је такође).

Протерани монаси стигли су код управника Белграда Радислава, а Теофилакт је погрешио у имену наводећи неког борита-кана, непостојеће име иначе, које се јавља само у овом спису јер, како каже блгарски преводилац:

В същност думата „боритакан” е титла, употребена само тук. Не се знае точно каква длъжност е заемал боритаканът. Теофилакт сметнал, че това е собствено име на подстратега. Във Второто Наумово житие името на белградския управител е Радислав (Йор. Иванов, „Български старини…”, стр. 313).
http://www.promacedonia.com/bugarash...ktbel.html#107

Судећи по имену белградског Радислава, протерани монаси су стигли у српски Белград, који се налази на доњем делу реке Дунав (Истрон) и одатле их је Радислав упутио кнезу Богорису (вероватно у Загору испод Варне).

Ево где је граница докле се Дунав зове Дунавом, а одакле се Дунав звао Истером (Истроном код источних Ромеја) - СЛИКА 3 -
Мапа је из 1840. године, израђена на аустријском Универзитету, у целини можете сви да је погледате на линку
http://mapy.vkol.cz/mapy/v51775.htm

Теофилакт је овако описао прелазак:
С обзиром да су ходали без одеће и гладни и боси... кад су стигли до Истрона, нашли су се у чуду, како ће ту реку да пређу. Везали су три дебла липовом кором, и само уз Божју помоћ, после много вратоломија, успели да пређу на супротну страну реке. Све је то јасно исписано на промакедонија сајту, и на грчком и на блгарском..

Судећи по мапи реке Истер, могли су је да је на тако импровизован начин пређу само на два места: или овом делу где се Истрон (Дунав) дели на неколико рукаваца, односно пресечен је речним острвима, дакле, између села Мораве (код ушћа Јантре у Истер) и малог Руса (тзв Рушчук); или на средини, између "Никопоља" и Сишчова, где је напр, пре две године могао Дунав и ногама да се прегази
http://www.vesti011.com/2011/12/vodo...ih-250-godina/

Дакле, закључак је сасвим јасан: Никада у повести Бугари нису владали Београдом на ушћу Саве у Дунав, а самим тим нису владали ни србским земљама које су западно од Тимока, а камо ли Војводином (како то званична историографија воли да тврди).

Материјал преузет са форума Крстарица, од аутора "Srebrena"

       = преузето, видети