"Шоле", крај Ивањске реке: NAŠI DANI

ШОЛЕ: ТУЂА ПРИЧА.МОЈА ПРИЧА

Коли Ивањска Шоле /Царичин Амфитеатар; Едиција ЗАВЕТИНЕ, Београд, 2008./Познато је да је поезија језик онолико колико је пејзаж темпера. Уметничка фотографија и филм могу много више него поезија. Писала сам стихове као млада девојка, али ни један нисам посветила мом центру света, јер би сваки био фалсификат: уметничке фотографије далеко су надмоћније и уверљивије. Уметничке фотографије у боји омогућују споразумевање између људи великим делом без језика, без говора, без писања. Права књига о "центру мога света" није ово што пишем: права књига о њему био би албум пробраних слика моје старије сестре. "Говор" читавих серија слика снимљених у последњих тридесетак година у атару мога центра света, с легендама, не дужим од врапчијег кљуна, које би написао позван познавалац уметничке фотографије и човек упућен у тајне овог простора, превазишли би форму једне фото - монографије, дотакли би повест, која је некада била права књижевност, истинску поезију, која је у данашње време срозана, или затрпана као шумски кладенци... Коли

Цариградски друм

Темељи најзначајније балканске комуникације – Цариградског друма, постављени су у доба Римљана. Римљани су цело царство премрежили солидним путевима, тако да је 33. године после Христа саграђен и Viamilitaris, Војни пут који је од Сингидунума, долином Margusa (Мораве), преко Naissa (Ниша) и Serdicae (Софије) водио ка Малој Азији. Римски пут је био широк 9 корака (6 метара), поплочан великим вишеугаоним плочама или посут песком, праволинијски, са каменим мостовима и миљоказима. Успут су биле станице за промену коња (mutatio) и преноћишта (mansio) распоређене на по један дан хода. У средњем веку је коришћен и назив царски пут и моравски пут. У турско доба уобичајен је назив цариградски друм, друм до Стамболаили велика џада. У турско време римски пут је био доста оштећен. Турци су га поправљали за потребе проласка своје војске, али је тај пут, насут шљунком и ситним камењен, био мучан и тежак за путовање, нарочито због блата. Многи путописци су описивали тешко вађење из глиба на моравском путу. Осим војске, путем су се најчешће кретали каравани пуни разне робе, разна званична посланства и понеки светски путник. Путовало се пешке, на коњима и у колима, а путовање је било изузетно опасно. Из густих шума вребали су хајдуци – посебно су били опасни они на Липару код Јагодине и у планини Куновица, иза Ниша. Пут од Београда до Ниша трајао је 40 сати не рачунајући одмарање и ноћења. УМЕТНОСТ Многи путописци су оставили сведочанства о путовању Цариградским друмом – Бертрандон де ла Брокијер у XV веку, Евлија Челебија у XVII веку, више енглеских путописаца из XIX века. ГЕОГРАФИЈА Неке од станица на римском путу биле су: Mutatio ad sextum (Мали Мокри Луг), Tricornium (Ритопек), Margum (Кулич, код Смедерева), Viminacium (Костолац), Idimmum (Медвеђа), Horreum Margi (Ћуприја), Praesidium Pompei (Бован, код Алексинца), Naissus (Ниш), Remesiana (Бела Паланка), Turres (Пирот). Турски пут је ишао од Београда преко Хисарџика (Гроцке) левом обалом Мораве преко Колара, Хасан-пашине паланке (Смедеревска Паланка) и Јагодине да би од Равне (Ћуприје) наставио римском трасом. Oвом трасом данас пролази Коридор 10, главни аутопут у Србији. = извор: СРПСКИ КОД

Edition SECTIO CAESAREA - Едиција ЦАРСКИ РЕЗ

У једном од књижевних часописа Едиције ЗАВЕТИНЕ, Посебној породичној заветини, постоји стална рубрика, која је, у ствари, мост између српске и светске књижевности, али и успомена на једног лутајућег Србина, који је у Француској, где је завршио свој живот, покренуо библиотеку библиофилских издања, са намером да у њој објављује преводе књига српских песника на француски, или на неки други страни језик, и преводе светских песника на српски. Од споменуте племените идеје Лутајућег Србина до њеног остварења испречило се много тога, пре свега - судбина (смрт), можда и Бог? Захваљујући коме велике, дивне и амбициозне замисли не пропадају никад. Тако да је овај Agregat Сазвежђа Заветина израз и пијетета, бесконачности и нечег што личи на чудо и ризницу...

Португалски генерал шокирао Запад: Није било геноцида у Сребреници!

ЛеЗ 0011452 Португалски генерал шокирао Запад: Није било геноцида у Сребреници!

Португалски генерал Карлос Мартинс Бранко, се од 1994. до 1996. године налазио на стратешки важном положају заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ

Португалски генерал Карлос Мартинс Бранко, који се од 1994. до 1996. године налазио на стратешки важном положају заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ, у мемоарима „Рат на Балкану” изнео је своја сазнања и о дешавањима на подручју Сребренице у јулу 1995. Године... Што се тиче начина како је настала цифра од 8.000 несталих по првобитној процени Међународног Црвеног крста, што се у једном тренутку претворило у недодирљиву истину, аутор каже да је то постала чињеница коју је забрањено порицати још пре него што је утврђена.

ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ

Царски рез

циглар

Из рукописа писаца друкчије, неоткривене Србије

Translate

Укупно приказа странице

четвртак, 10. октобар 2024.

NAŠI DANI

Ранко Живкович

Serbia Serbia

Нема коментара:

ЗАПИСИ О ШОЛЕТУ

РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ

НАЧИН

КЊИЖАРА ПИСАЦА

Образац за контакт са уредником

преводи, препеви