У Србији почела потрага за посмртним остацима генерала Николаја Антоновича Миткијевича-Жолтока. Предак потпредседника руске владе сахрањен крај неког од центара за обуку белогардејаца?
Одговор премијера Вучића на молбу Дмитрија Рогозина
Један од сарадника генерала Врангела (на слици), снимљеног са саборцима 1926. испред Руске цркве у Београду, био је и Рогозинов предак
ГЕНЕРАЛ Николај Антонович Миткијевич-Жолток, чукундеда потпредседника руске владе Дмитрија Рогозина, вероватно почива негде на простору бивше Југославије. Поред Београда, транзитног центра за "беле Русе" изгнанике, између два светска рата, вечна кућа водећег контраобавештајца царске армије могла би да буде у Словенији, Сарајеву, Билећи, Горажду, па и у Војводини, где само у Белој Цркви почива деветнаест белогардејских генерала.
После дугогодишње потраге за вечном кућом свог прадеде генерала Миткијевича-Жолтока, Рогозин сматра да он, ипак,почива негде у Србији и путем "Твитера" је замолио премијера Александра Вучића да му помогне у проналажењу преткове гробнице.
Иако је реч о високом официру, шефу белогардејске контраобавештајне службе, гроб са његовим именом се не налази на Руском некропољу на Новом гробљу у Београду. Ипак, постоји могућност да је генерал Миткијевич-Жолток сахрањен под другим идентитетом јер је као главни контраобавештајац "белих" Руса био на мети "црвених" атентатора.
У Подворју Руске православне цркве у Београду љубазно су покушали да помогну "Новостима", али нису пронашли податке о генералу Миткијевичу-Жолтоку. Упутили су нас на Архив Србије и Војни архив, где би можда могао да се налази неки податак, уколико није уништен у Другом светском рату.
ТАЈНА ГЕНЕРАЛОВЕ САХРАНЕРУСКИ општевојни савез, који је радио на уједињењу свих "белих" у изгнанству, ради рушења комунистичког режима у отаџбини, основао је 1924. генерал Врангел са својим штабом, у коме је био и Рогозинов чукундеда, генерал Николај Антонович Миткијевич-Жолток. Планови Врангела о ослободилачком рату су се угасили заједно са Врангеловим животом. Он је умро у Белгији 25. априла 1928, а сумњало се да је отрован. Његови сарадници из штаба су нестали у јавности, кад су му испунили последњу жељу, да буде сахрањен у Београду у руској Цркви Свете тројице на Ташмајдану. Претпоставља се да је међу њима био и генерал Миткијевич-Жолток.
- Из Русије су у емиграцију кренули милиони људи, а многи који стигли у Србију касније су се разишли широм света. И генерал Врангел, који почива у нашем храму Свете Тројице, умро је у Бриселу, али је његова последња воља била да буде сахрањен у Београду - рекли су нам у Подворју.
Управо гробница генерала Петра Врангела, последњег команданта Добровољачке армије југа Русије, који је покушао да с најближим сарадницима у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца организује ослободилачку војску указује да овде почива и Рогозинов чукундеда. Наиме, генерал Миткијевич-Жолток био је истакнути члан штаба команданта Јужног крила руске војске Деникина, а затим и његовог наследника Врангела.
- Генерал Николај Миткијевич-Жолток био је заменик начелника штаба Државне страже Русије, која је обављала послове данашњег Министарства унутрашњих послова, Федералне службе заштите и Федералне службе безбедности - забележио је Рогозин истражујући биографију свог чукундеде.
Одан заклетви, он је с генералом Врангелом остао до последњих битака белогардејаца на Криму. Они су се тек 14. октобра 1920. бродом "Генерал Корнилов" отиснули ка Турској, где се нису дуго задржали. Штаб генерала Врангела, званог Црни барон, због тамне козачке униформе коју је увек носио после краћег боравка у Цариграду, доселио се у Краљевину СХС где су већ стигли кадети руске царске војске. Врангел је веровао да ће створити армију од милионске масе избеглица, којим би командовао официрски кор из Кадетске школе.
Један њен део био је распоређен негде у Словенији, а за прецизнију информацију би требало потражити руско војничко гробље. После праве одисеје маршева и путовања усткотрачним железницама једна група руских кадета, њихових професора и њихових породица је 1921. стигла у Билећу.
У аустроугарском "лагеру" у кршевитој забити кадети су учили по програму царских војних академија, а професори су им били официри највернији заклетви. Они нису желели да оду у богате европске метрополе, као већина емиграната из виших слојева, јер су веровали да ће се вратити у победничком рату. У руски корпус су почели да се пријављују чак и Срби фасцинирани вештинама и културом кадета. О том времену сведочи и запуштено руско гробље у Билећи, на коме почивају и високи царски официри. Кадетско училиште из Билеће се 1933. преселило у Војводину, у Белу Цркву, где се још 1920. доселило више од 2.500 "белих" Руса. Међу њима су били и кадети који су убрзо наставили школовање и обуку, јер су се доселиле комплетне школске установе: Николајевско кавалеријско училиште из Петербурга, Марински Донској институт из Новочеркастка, Кримски кадетски корпус. Кад је Кадетски корпус из Сарајева 1929. дошао у Белу Цркву, они су се ујединили у Први Руски кадетски корпус великог кнеза Константина Константиновича. На донедавно запуштеној парцели на белоцркванском гробљу почива 650 Руса, међу којима 19 царских генерала. Оригиналну документацију и музеј ове заједнице уништили су 1944. црвеноармејци.
Одговор премијера Вучића на молбу Дмитрија Рогозина
