Земља у Теби/Пабло Неруда; са шпанског превела Ана Стјеља. - Београд:Пишчево издање, 2008, 67 стр. ; 21 цм. ISBN 978-86-909509-2-8
Нобеловац Пабло Неруда у ткиво своје љубавне поезије у избору под називом Земља у Теби, интерполира митолошке енграме који оку пажљивог читаоца не промичу а који додатно богате и усложњавају доживљај прочитаног. Симбол земље, апострофиран у наслову овог избора, постаје семантички вишезначна доминанта Нерудине поезије о љубави, страсти, љубомори, патњи, растанку и смрти.
Она, о којој песник вулканског темперамента пева, митска је земља-мајка, пшенично зрно из ког се рађа живот. Она је прва жена од глине саздана. Из дубине жедне земље основна је твар од које божанство начини човека. Она је плава и бескрајна земља-отаџбина из које песник, као митски Антеј, црпи снагу да живи, воли, пева и бори се. А кад је не буде, кренуће у орфејску потрагу до места где драга спава како би се подигла из глине, за битке моје, изнова направљене.
Земља у Теби на најбољи начин обједињује и репрезентује доминантне теме/мотиве Нерудине поезије у целини и отуда је користан путоказ за даље кретање кроз поетски свет чилеанског песника-бунтовника.
Изразито лична, ова врста поезије пружа могућност за сложенија испитивања и истраживања што не умањује њену комуникативност са читаоцем. Пабло Неруда избегава свесно тражену херметичност савременог поетског израза настојећи да сваком читаоцу, и професионалном али још важније, заљубљенику у лирику, пренесе јасну и снажну емоцију, импулс узавреле јужноамеричке крви и елементарних осећања. И то Нерудину поезију чини јединственом и неодољивом. Савремени читалац не мора да препозна ниједан сегмент њене симболичко-семантичке сложености а да при томе може осетити слан и модар мирис мора, чути шум кондорових крила и хуј ветра кроз јабукове гране, видети снег на обронцима Кордиљера. Нерудин лирски свет мами читаоца да се препусти његовим чаробним звуцима, бојама и мирисима уместо да ахасверски тумара по бездану њених скривених значења.
Она, о којој песник вулканског темперамента пева, митска је земља-мајка, пшенично зрно из ког се рађа живот. Она је прва жена од глине саздана. Из дубине жедне земље основна је твар од које божанство начини човека. Она је плава и бескрајна земља-отаџбина из које песник, као митски Антеј, црпи снагу да живи, воли, пева и бори се. А кад је не буде, кренуће у орфејску потрагу до места где драга спава како би се подигла из глине, за битке моје, изнова направљене.
Земља у Теби на најбољи начин обједињује и репрезентује доминантне теме/мотиве Нерудине поезије у целини и отуда је користан путоказ за даље кретање кроз поетски свет чилеанског песника-бунтовника.
Изразито лична, ова врста поезије пружа могућност за сложенија испитивања и истраживања што не умањује њену комуникативност са читаоцем. Пабло Неруда избегава свесно тражену херметичност савременог поетског израза настојећи да сваком читаоцу, и професионалном али још важније, заљубљенику у лирику, пренесе јасну и снажну емоцију, импулс узавреле јужноамеричке крви и елементарних осећања. И то Нерудину поезију чини јединственом и неодољивом. Савремени читалац не мора да препозна ниједан сегмент њене симболичко-семантичке сложености а да при томе може осетити слан и модар мирис мора, чути шум кондорових крила и хуј ветра кроз јабукове гране, видети снег на обронцима Кордиљера. Нерудин лирски свет мами читаоца да се препусти његовим чаробним звуцима, бојама и мирисима уместо да ахасверски тумара по бездану њених скривених значења.
Анђелке Петровић*
* Анђелка Петровић је рођена 1978. године у Краљеву. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, група Српска књижевност и језик. Постдипломске студије, смер Наука о књижевности, наставила је на Филолошком факултету у Београду. Пише магистарску тезу и књижевну критику.e-mail- andjelkapetrovic78@gmail.com
и-мејл преводиоца:
Нема коментара:
Постави коментар