Весински дуд (одломак) / Шоле

Дуд крај "Суве чесме"  великог везира Мехмед паше Соколовића на Калемегдану (Шолетов снимак од пре неколико година)

Када устанем и протрљам очи пре но се умијем на Нијагари прво видим дан а одмах у том јутру угледам и дуд.
Дуд памтим од рођења, то је једно велико старо и озбиљно дрво. Он својом крошњом наткриљује пола дворишта и изгледа баш онако како у цртанкама деца цртају дрво. Он има лепе гране, лепо лишће и сладак плод. 
Његове беле слатке дудиње које хране говорљиве породице птица имају сигурно слатке приче.
Мој дуд постоји откад памти мој тата и Чика. Кажу да је толики био и пре седамдесет година...Има  сигурно преко двеста година. Увек је имао густе гране, једре листове и три годишња рода...*

Шоле са млађим братом и старијом сестром једног од минулих пролећа оспред Весинског дуда 

__________
 
   * Из бележнице која има на насловној страни наслов Пут културе (римских царева), исписаној до краја. Одломак је преузет са стр. 1-2 (нап.  М. Л)

Снимак са Калемегдана, после операције током лета 2015.