Edition SECTIO CAESAREA - Едиција ЦАРСКИ РЕЗ

У једном од књижевних часописа Едиције ЗАВЕТИНЕ, Посебној породичној заветини, постоји стална рубрика, која је, у ствари, мост између српске и светске књижевности, али и успомена на једног лутајућег Србина, који је у Француској, где је завршио свој живот, покренуо библиотеку библиофилских издања, са намером да у њој објављује преводе књига српских песника на француски, или на неки други страни језик, и преводе светских песника на српски. Од споменуте племените идеје Лутајућег Србина до њеног остварења испречило се много тога, пре свега - судбина (смрт), можда и Бог? Захваљујући коме велике, дивне и амбициозне замисли не пропадају никад. Тако да је овај Agregat Сазвежђа Заветина израз и пијетета, бесконачности и нечег што личи на чудо и ризницу...

четвртак, 02. август 2018.

Злато југа Србије: Нико га није нашао, али „не се знаје“

Шифра ДУКАТ
(...)


....На југу Србије постоји село које се зове Дукат. По народној причи туда су пролазили турски каравани и негде скривали дукате. Где и у колико, то је „тајна“ која се преноси с колена на колено и препричава, али за сада нико није пронашао ниједан дукат.
Због злата и сребра, надалеко позната „сребрна афера“ догодила се на југу Србије. Оптужено је двадесетак лица из земље и иностранства. Утврђено је да су у околини Владичиног Хана пронашли два ћупа сребрног новца из римског периода изузетне вредности, посебно међу нумизматичарима, али се делу тог блага изгубио сваки траг.
Славољуб Ракић, родом из црнотравског села Вељковици, припрема се да објави монографију о том месту и људима који су трагали за благом. Према предању, пронађени златни ћуп обавезно доноси несрећу, што се, вели Ракић, догодило његовом деди Симеону, који се после проналаска ћупа, ненадано разболео и умро млад.
У неким селима југа Србије дуго се негују легенде о уклетом благу. Најубедљивија је из места Златанци, недалеко од Црне Траве, где је наводно пронађен ћуп злата. Тај ћуп је, према причању, пронашао Видосав Ђикић, из махале Голоусци, који га је сакрио на другом месту. Касније, после много година, позвао је своја три сина - Десимира, Божу и Симу да га ископају и неколико месеци касније, Видосав је умро, а наредних неколико година преминула су сва три његова сина.
Потраге за златом забележене су и у власотиначким селима Тегошници, Добровишу и Свођу, а Златићево се управо зове по том драгоценом металу. Нажалост, нико у том селу није пронашао злато, али сељани са југа Србије воле да кажу: „Не се знаје.“
Да злата има на југу Србије, у то нико не сумња. У руднику олова, цинка и злата Леце, недалеко од Медвеђе, односно Лесковца, деценијама се проналазе знатне количине овог драгоценог метала, а један део, због лоше прераде, завршавао је на отпаду.
Шифра и даље „тајна“
Лето је, каже Милан Јоковић, новинар из Лесковца, враголасто време, али и доба када се често трага за тајнама. Једна од њих су ћупови препуни злата које су наводно Турци скривали у време вековног владања овим крајевима.
- Има истине у томе, али многи претерују када кажу како су открили тајну шифру за проналажење злата - каже Јоковић, који је и сам, док је био млад, покушавао да пронађе злато у врлетима општине Медвеђа, где је радио као наставник....

              = извор:  Злато југа Србије: Нико га није нашао, али „не се знаје“

*  *
Поп Мартин се заклео да га може наћи само човек који уради ову једну ствар
.........Заробљеника није било, све пратиоце каравана су убијали, да се не би сазнало где се караванима губи последњи траг. Злато су и драгоцености крили по пећинама у планини.
Причало се и да ризницу од непожељних чува необичан механизам: златна змија која би се приликом уласка ненајављеног госта активирала и непозване ударала шиљком у главу.
Поп Мартин је и конструкторе овог механизма убио да нико не би могао да ода тајну.
Годинама, дружба попа Мартина сакупила је тако много блага, па и троја кола препуна златника. Рутински, побили су све пратиоце, али не и великог, чупавог пса, који је био истрениран, па се вратио сам у Цариград. Турци видевши да нема каравана, крену за псом, који их одведе у Поганово.
Али тамо је био Велики петак и сви људи су били у цркви. Турци опколе цркву и затраже од мештана да одају склоништа хајдучке дружине. Нико ништа није рекао, јер вероватно ништа није ни знао, и Турци тако све побише.
Поп Мартин је, наравно, остао жив, наставио је да харачи Турке, а на самрти је, кажу, рекао да његово злато може наћи само онај ко је спреман да једну трећину задржи за себе, а остале две поклони (погановском) или којем другом манастиру. .....
(Телеграф.рс)

* *

.....Бројне легенде испреплићу се о закопаном благу, а чак и моћни шеф Удбе Александар Ранковић је вјеровао у легенду.
Прије доста година српски генерали Небојша Павковић и Владимир Лазаревић под Шупљим каменом тражили су хајдучко злато.
Скривено благо ствар је бајковита, а потрага за њим везује се за људе лаковјерне, фантазисте и занесењаке.
Али нису начелник главног стожера и заповједник Треће армије били први високи званичници који су се у такве авантуре упуштали.
Удбини архиви чувају историјске акције "Морава" с краја 1965. и из прве половине идуће године, кад су оперативци чешљали Овчарско-кабларску клисуру. Најкраће речено, тражили су злато које су Енглези из ризнице Краљевине Југославије слали четницима припадник британске обавјештајне службе СОЕ Wиллиам Билл Худсон, придружен Дражи Михајловићу у јесен 1941. године, присвојио је за себе и сакрио на неколико мјеста у западној Србији.
Ствар је послије рата изашла на видјело, Сундаy Тимес је вриједност проневјереног злата процијенио на 3.000.000 долара, а Александар Ранковић, свемоћни шеф Удбе, покреће тајну акцију "Морава" како би нашао дио Худсоновог злата....
           ( Злато четника Драже... )

*   *

....ЗА­БО­РА­ВЛјЕН И НЕ­ЗА­ШТИ­ЋЕН- ЗЛА­ТА је за­бо­ра­вљен ло­ка­ли­тет у са­вре­ме­ној срп­ској ар­хе­о­ло­ги­ји а исто та­ко у слу­жби за­шти­те спо­ме­ни­ка кул­ту­ре с об­зи­ром да до да­на­шњег да­на ни­је про­гла­ше­на за спо­ме­ник кул­ту­ре за­шти­ћен за­ко­ном. А још пре 100 го­ди­на је ушла у струч­ну ли­те­ра­ту­ру и то пр­во у ино­стран­ству јер Еванс је пи­сао на ен­гле­ском, а Ка­ниц на не­мач­ком, а ка­сни­је и код нас - ка­же нам Ми­лин­ко­вић.Да ли је икад код нас не­ко ис­ко­па­вао тај ло­ка­ли­тет? - Ни­кад. У око­ли­ни су вр­ше­на број­на и ду­го­трај­на ис­тра­жи­ва­ња као ре­ци­мо на Ца­ри­чи­ном гра­ду, Бре­го­ви­ни...За­што Вас то­ли­ко ин­три­ги­ра Зла­та?- Већ одав­но у струч­ној ли­те­ра­ту­ри тра­ју ди­ску­си­је, по­не­кад и по­ле­ми­ке око то­га где се за­пра­во на­ла­зе оста­ци гра­да Пр­ве Ју­сти­ни­ја­не (Ју­сти­ни­ја­на При­ма) ко­ји је цар Ју­сти­ни­јан по­ди­гао у свом за­ви­ча­ју, ко­ји се да­нас углав­ном иден­ти­фи­ку­је са ју­жном Ср­би­јом. Нај­ве­ћи број ис­тра­жи­ва­ча упра­во у тај ре­ги­он сме­шта Ју­сти­ни­ја­ну При­му. Ако је то та­ко он­да мо­ра­мо де­таљ­но по­гле­да­ти шта на том под­руч­ју има­мо од утвр­ђе­ња из ше­стог ве­ка.Ве­ћи­на сма­тра да је Ца­ри­чин град - Ју­сти­ни­ја­на при­ма?- По сво­јим свој­стви­ма Ца­ри­чин град, ко­ји се от­ко­па­ва од 1912. го­ди­на, и од­го­ва­ра та­квим прет­по­став­ка­ма. По зда­њи­ма, цр­ква­ма, тр­го­ви­ма. Али, по­што зна­мо да је Ју­сти­ни­ја­на при­ма нов град - као што је то у но­ви­јој исто­ри­ји Но­ви Бе­о­град - ни на Ца­ри­чи­ном гра­ду не­ма ста­ри­јих сло­је­ва.Ипак, де­фи­ни­тив­ног до­ка­за не­ма, као у Гам­зи­гра­ду за Фе­ликс Ро­му­ли­ја­ну?- Не­ма. За­то је мо­ја на­ме­ра би­ла да на Зла­ти по­ста­вим је­дан број проб­них ис­ко­пи­на ко­ји би по­сле ис­тра­жи­ва­ња од­мах би­ле и за­тр­па­не. Ако би се по­ка­за­ло да ис­под ра­но­ви­зан­тиј­ског сло­ја по­сто­ји ка­сно­рим­ски или рим­ски слој он­да би, сле­де­ћи исто­риј­ске из­во­ре, от­па­ла мо­гућ­ност да је Зла­та Ју­сти­ни­ја­на При­ма. Ти­ме би се по­сред­но до­био сна­жан ин­ди­ка­тор да је Ца­ри­чин град Ју­сти­ни­ја­на.


(  "Зла­та" за­бра­њен град! Са­во ПО­ПО­ВИЋ | 19. октобар 2005. 18:19 |Пре­се­дан у исто­ри­ји срп­ске ар­хе­о­ло­ги­је. Иако су обез­бе­ђе­на сред­ства, Ми­ни­стар­ство кул­ту­ре за­бра­ни­ло ис­тра­жи­ва­ње из­у­зет­но зна­чај­ног ар­хе­о­ло­шког ло­ка­ли­те­та код Про­ку­пља....)  

        *  *
ПОЧЕЛО ОТКОПАВАЊЕ РАНОВИЗАНТИЈСКОГ ГРАДА КОД СЕЛА ЗЛАТЕ (2013)
....Проф. Милинковић је са сарадницима управо завршио те прве радове. Он нам је рекао да су урађене четири сонде, на све четири стране комплекса, који обухвата око 15 хектара, на месту званом Златско кале. Том приликом откривени су на два места зидови бедема импозантних размера. На јужној страни је нађена капија, а на сверној зид, који је вероватно био висок и преко 10 метара. Бедеми су грађени опеком на широким темељима и са веома чврстим везивом, тако да делују много солидније од оних у Царичином граду.
-Овим се потврђује да је реч о великом граду, можда сличном оном у Царичином граду, који је градио Јустијан Први, и који је по њему и назван – Јустинијана прима. За то, наравно, има доста доказа, али не искључује се могућност да је овај град у Злати, који је из истог периода, и на само 14 километара од Царичиног града, можда био и већи. Тим пре што је овде изграђена и брана за језеро одакле се град снабдевао водом. Она је зидана, такође, опеком и невероватних је размера: 100 метара дужине, висине 6,15 и дебљине 4,40. На врху овог брда су и остаци цркве са богатим мозаицима. Сателитски снимак показује да скоро цео овај простор пресецају две улице на чијој раскрници је велики трг. Дакле, на путу смо да откријемо други највећи град на тлу Србије из рановизантијског периода – закључио је проф. Милинковић.
Он је указао на велики истроријски значај откривања града на Златском калу, али и на сасвим реалне могућности организованог туризма у овом, иначе, сиромашном крају Пусте реке. Овде, наиме, постоји изузетна природа, богата шумама Пасјаче, Видојевице и Кукавице. Постоје и добри путеви као и близина градова Бојника, Лебана, Лесковца, Прокупља и Ниша. Већ се око Златског језера зачео и сеоски туризам. Ако се настави са откривањем Златског града, његових улица, цркве, па очисте прилази брани старој преко 15 векова – биће много и научника и радозналих туриста из целога света који ће долазити овамо да виде остатке једне цивилизације, којој је дао печат византијски цар Јустинијан, познат као велики градитељ, који је, уосталом, најлепше грађевине оставио баш у овом крају.....  - Текст и фото Драган Борисављевић
      (ПОЧЕЛО ОТКОПАВАЊЕ РАНОВИЗАНТИЈСКОГ ГРАДА КОД СЕЛА ЗЛАТЕ )

* * *

       (Трагом гласина да је пре неколико дана у селу Злата ископана велика количина злата, изнад бране Јустинијанове. Прича се да су се проналазачи посвађали око пделе плена и пријавили... итд. Ко зна нешто, више, о овоме нека нам се јави...)

Нема коментара:

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM


"Сазвежђе З"