Translate

Укупно приказа странице

Коли Ивањска, ШОЛЕ: ТУЂА ПРИЧА.МОЈА ПРИЧА

Коли Ивањска, ШОЛЕ: ТУЂА ПРИЧА.МОЈА ПРИЧА
Коли Ивањска Шоле /Царичин Амфитеатар; Едиција ЗАВЕТИНЕ, Београд, 2008./Познато је да је поезија језик онолико колико је пејзаж темпера. Уметничка фотографија и филм могу много више него поезија. Писала сам стихове као млада девојка, али ни један нисам посветила мом центру света, јер би сваки био фалсификат: уметничке фотографије далеко су надмоћније и уверљивије. Уметничке фотографије у боји омогућују споразумевање између људи великим делом без језика, без говора, без писања. Права књига о "центру мога света" није ово што пишем: права књига о њему био би албум пробраних слика моје старије сестре. "Говор" читавих серија слика снимљених у последњих тридесетак година у атару мога центра света, с легендама, не дужим од врапчијег кљуна, које би написао позван познавалац уметничке фотографије и човек упућен у тајне овог простора, превазишли би форму једне фото - монографије, дотакли би повест, која је некада била права књижевност, истинску поезију, која је у данашње време срозана, или затрпана као шумски кладенци...    Коли

уторак, 1. јануар 2013.

ЛЕТ ЗА АЛИКАНТЕ / Игор Ремс




(из рукописа Водени Круг)
 
Од Поштанске улице до узлетишта Maastricht
Пуних сат и петнаест минута колико је израчунато
И исписано на Гуглу који се угнездио готово неприметно
У наше животе заменивши нам пријатеље сопствену децу
Из правца "ниске земље" мрачи се небо
Облаци јуре као главати циполи када се мресте
На овери нема гужве  Девојка крупна
Као наше језерске жене загледа црногорски
Пасош  Гледамо се  Све је некако помешано
Погледи осмеси звездани знаци тетовирани
На руци моја утрнула тишина етруске чежње
Дугим прстима пребира по страницама
Као да су на њима дебеле наслаге лепљиве маховине
Рђа пепео прикривеног присуства
Или хоће да ме задржи  Питам је да ли је удата
У фри шопу црна газела у одељку за парфеме
Синчић три четири године стар трчкара
Између рафова испуњених разноразном робом
Размењујемо погледе разгледнице  Богато даривани
Путујемо  Дах измамљеног тренутка мирише
На рибарске мреже оклопе морских корњача остављених
У песку  Њен глас са загаситог чемпреса откида се
И пада на моју кост  У њему радост  Вижљаста кичма
Носи младост која не може бисерима
Да се мери  Како је лепота једноставна
Попут сеоских кровова покривених снегом

Нема коментара: