(из рукописа Водени Круг)
Од Поштанске улице до узлетишта Maastricht
Пуних сат и петнаест минута колико је израчунато
И исписано на Гуглу који се угнездио готово
неприметно
У наше животе заменивши нам пријатеље сопствену
децу
Из правца "ниске
земље" мрачи се небо
Облаци јуре као главати циполи када се мресте
На овери нема гужве
Девојка крупна
Као наше језерске жене загледа црногорски
Пасош Гледамо се Све је некако
помешано
Погледи осмеси звездани знаци тетовирани
На руци моја утрнула тишина етруске чежње
Дугим прстима пребира по
страницама
Као да су на њима дебеле наслаге лепљиве маховине
Рђа пепео прикривеног
присуства
Или хоће да ме задржи Питам је да ли је
удата
У фри шопу црна газела у одељку за парфеме
Синчић три четири године
стар трчкара
Између рафова испуњених разноразном робом
Размењујемо погледе разгледнице Богато
даривани
Путујемо Дах измамљеног тренутка мирише
На рибарске мреже оклопе морских корњача
остављених
У песку Њен глас са загаситог чемпреса
откида се
И пада на моју кост У њему радост
Вижљаста кичма
Носи младост која не може
бисерима
Да се мери Како је лепота једноставна
Попут сеоских кровова покривених снегом
Нема коментара:
Постави коментар