Звизну ме вест – из
ведра неба гром,
умро је Драган, мој
пријатељ, Ром.
А пре неки дан – све се
врти,
певало се и пило у инат
смрти!
Вино из Крајне, весеље
са јутјуба:
Шабан, Ипче и Феатова
труба.
Дизале су у заносу и
жене руке,
мезе, салате: гозба и за
унуке.
А тек са сланином
непресушна сарма,
магла над нама од
циганског шарма.
Цика, вриска, коло, зној
са чела
и ракија што је стрина
изнела...
Каква драга представа
душâ без краја,
или, ипак, део тужног
испраћаја...
Нема коментара:
Постави коментар