Планина Радан, новембар 2013. У трагању за једном од традиционалних српских кућа, погодних за Кућу Заветина. Фотодокументација Заветина |
Ноћас сам ти, душо, стручком тананија
Од грла онога маслачка
За плотом и белим зидом
Крај којег сам девом била
Чахур росу зором пила
Ти ми не долете
Бубо лакокрила.
Јутрос сам ти, душо, од жеље ломнија
Што ме не преломи!
Бајом да ти зујим да ти капим медом
Због тебе сам чежњом
Дукат с неба
Засенила
Бубо златнокрила.
Данас сам ти, душо, душом мириснија
Од рузмар листа за увом у коси
Када ћеш га заденути!
Залуд снила где год била
Дилбер ветру крилца поломила
Ти ми не домиле
Бубо најмилија.
Нема коментара:
Постави коментар