SPUŠTANjEM zavese na usmeni deo rasprave u hrvatsko-srpskom sporu po
međusobnim tužbama za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu,
javnosti je postalo dostupno i svedočenje Sonje Biserko, predsednice
Helsinškog komiteta za ljudska prava u Beogradu - u korist hrvatske
strane.
Ona je, po sopstvenim rečima, na poziv hrvatskog pravnog tima,
opisala „istorijski, politički i kulturni kontekst“ Srpskog nacionalnog
programa i njegovu ulogu između 1991. i 1995. godine iz „čvrstog
uverenja da je on bio presudan za tragičan kolaps Jugoslavije“.
Biserkova
je govorila o oživljavanju koncepta „velike Srbije“ i ocenila da je
iskustvo sa Ustavom iz 1974. bilo od značajnog uticaja na ponašanje Srba
tokom dezintegracije SFRJ, pošto je ustavna transformacija učinila još
daljim zadovoljavajuće rešenje srpskog nacionalnog pitanja. Srpska
elita, tvrdila je, vratila se na nacionalni program koji se neformalno
pripremao još od ranih sedamdesetih, artikulisan 1986. godine u
Memorandumu SANU, dok su vodeći mislioci oživljavali kosovski mit u
službi političkog povezivanja Srba:
- Milošević je ustanovio
diktatorsku vladavinu koja mu je omogućila da srpsko pitanje potegne u
Hrvatskoj i BiH, i to predstavi kao državno pitanje. Upravo u skladu sa
pozicijom koju je promovisao Dobrica Ćosić i njegov krug.
O Ćosiću, Biserkova još kaže:
-
Mada, samozvani disident, Ćosić je uvek bio pod okriljem ljudi na
vlasti, od Tita i Miloševića do današnjih „demokratskih“ lidera. On je
intelektualni arhitekta srpskog nacionalizma koji samo menja svoje
odelo.
SPC, SANU, Udruženje književnika Srbije i Beogradski
univerzitet doprineli su buđenju nacionalne energije, ocenila je
Biserkova. Uprošćavale su se istine o vekovima dugom žrtvovanju srpskog
naroda.
Uzdizanje srpskog nacionalnog pitanja argumentovano je
time da je konfederalizacija Jugoslavije pokušaj uništenja srpske
nacije. To je, smatra Biserkova, bio signal Srbima da se bore za
„ozbiljno ugrožen nacionalni identitet i taj cilj učine glavnim
preduslovom budućeg opstanka“.
Usvajanje Ustava Srbije 1990.
godine, smatra Biserkova, označio je kraj prve faze priprema da se
uništi Jugoslavija. To je bio „prvi secesionistički dokument“, koji je
isključio Srbiju iz legalnog sistema SFRJ.
Biserkova,
zatim tvrdi i ono što Hrvatska poteže kao glavni argument u tužbi
protiv Srbije - da je JNA (1990) de fakto postala srpska armija:
-
Sa JNA na svojoj strani Srbija je postala superiorna u odnosu na druge
jugoslovenske narode i bila u stanju da postigne svoje ratne ciljeve u
Hrvatskoj i Bosni.
U pisanoj izjavi Biserkova je takođe navela:
-
Verujem da je važno rasvetliti aspiracije Srba na Jugoslaviju od njenog
osnivanja. To takođe može biti od pomoći Srbiji da se suoči sa
sopstvenom odgovornošću. Srpske elite se nisu odrekle nacionalnog
programa i njegovih težnji ka teritorijalnoj ekspanziji, iako nedavne
poruke međunarodne zajednice ukazuju da takve iluzije nemaju izgleda.
Srpski lideri, međutim, i dalje neguju ove iluzije prema Bosni.
Konstatujući
postojanje „totalnog nerazumevanja savremenih procesa“, Biserkova je
zaključila da to Srbiju „čini sklonom daljoj fragmentaciji“!
ADVOKAT IZ NAŠEG PRAVNOG TIMA RASVETLIO PRISTRASNOST: ZANEMARILA ODJEK ČUVENE MESIĆEVE REČENICE
LUKIĆ:- Da li rezolucija Skupštine Slovenije iz jula 1991. godine proklamuje nezavisnost kao secesionistički dokument?
BISERKOVA:-
Sve republike su pripremale izmene i amandmane na Ustav kao odraz
dešavanja u zemlji. Ipak, Srbija je bila prva koja je to uradila.
LUKIĆ:-
U zaključku, navodite ...“srpski nacionalni program bio je ključ za
tragičan raspad Jugoslavije“. Da li znate ko je izgovorio rečenicu:
„Mislim da sam izvršio zadatak, Jugoslavije više nema“?
BISERKOVA:- Da, znam. Stjepan Mesić.
LUKIĆ:- On je to izgovorio u Hrvatskom saboru 1991. godine. Znate li ko mu je dao taj zadatak?
BISERKOVA:-
Ta rečenica je nevažna, uzimajući u obzir dešavanja od Titove smrti do
1990. godine. Nijedna republika nije pomišljala da napusti Jugoslaviju.
Pripreme su bile u Srbiji.
PRAVILA SPISKOVE NEPOŽELjNIH
SONjA
Biserko je pre raspada SFRJ radila u Ministarstvu spoljnih poslova od
1974. do 1992. Poslednja dužnost bila joj je u Kabinetu šefa diplomatije
Budimira Lončara. On je kasnije postao savetnik Stipe Mesića, koji je
pre tri godine dodelio Biserkovoj Orden kneza Trpimira s ogrlicom i
Danicom. Njen angažman u MSP obeležila je afera sa stanom prijatelja u
kom je živela, a koji nije bio prijavljen.
Kao čelnik Helsinškog
odbora za ljudska prava potpisala je 2006. i 2009. izveštaj u kom se
tvrdi da su Srbi, pod vođstvom Milana Nedića, prvi „rešili jevrejsko
pitanje“. Poznata je i po pravljenju spiska „retrogradnih“ i
„antievropskih snaga“ 2007, na kom se našlo na desetine domaćih
intelektualaca.
GOVOR IZ KRUŠEVCA KAO “DOKAZ“
U
PISANOJ izjavi Biserkova je navela i reči Dobrice Ćosića da „srpski
narod ne može da prihvati konfederaciju postojećih republika jer su
njihove granice nezakonite, kako u istorijskom smislu, tako i po
međunarodnom pravu, jer su iscrtane da bi se povinovalo kriterijumima KP
i brionskom Ustavu.“
Reč je o delu Ćosićevog govora u Kruševcu u kom se kaže:
-
Rušenjem komunističkog režima i sa propašću titoizma, te granice gube
svaku istorijsku zasnovanost i nemaju nikakvu međunarodno pravnu
regularnost. Ne može se srušiti društveni poredak, a da se ne sruši
njegova osnovna odrednica - „avnojevske granice“(...) Prihvatanjem
konfederacije, četvrtina srpskog naroda, odnosno preko dva miliona Srba,
postala bi nacionalna manjina u Hrvatskoj i BiH, izloženi srbofobičnim
ideologijama, asimilaciji i raseljavanju. Tvrdnja da se i konfederacijom
može spasti nekakva Jugoslavija vulgarno je političko lukavstvo...
ZAGREB: SUD DA ODBACI SRPSKU TUŽBU
HRVATSKI tim u utorakje
od Suda zatražio da odbaci navode iz srpske protivtužbe kao pravno
neutemeljene. Zatvarajući raspravu, predsednik suda Petar Tomka
zataražio je od pravnih timova da ostanu na raspolaganju Sudu ukoliko
bude potrebe za dodatnim informacijama, dok će se datum izricanja
presude naknadno saopštiti.
NOVAK LUKIĆ, ČLAN NAŠEG TIMA, O UNAKRSNOM ISPITIVANjU BISERKOVE: POKAZALA JE NEZNANjE, OSPORENA JOJ JE STRUČNOST
NAMA
je bilo važno da osporimo kredibilitet Biserkove, kao eksperta - kaže,
za „Novosti“, advokat Novak Lukić, koji je u haškoj sudnici ispitivao
predsednicu Helsinškog komiteta.
- Ona svakako nije stručnjak koji
treba da razjasni činjenice sudu, jer je ekonomista. Haški tribunal je
nikada nije zvao da svedoči ni u jednom predmetu. Ukratko, ona nema to
znanje potrebno da bi bila ekspert. Pored toga, insistirala je da ima 16
izvora za svoj rad, a imala je samo osam. U svakom slučaju, to nikako
nije dovoljno za izveštaj koji se predstavlja pred najvišim sudom UN.
Lukić tvrdi i da je Biserkova u nekim trenucima bila kontradiktorna:
-
Tako je rekla da Srbija ni danas ne može da se suoči sa 1.500 nestalih
osoba, dok sami Hrvati tvrde da ima 850 nestalih. Zatim, da je JNA
promenila strategiju 1991, dok su oni koji su je angažovali tvrdili da
je to bilo 1990. Osporavali smo joj i kredibilitet pošto je posle
presude pred MSP u slučaju BiH protiv Srbije rekla da je ta presuda
„politički kompromis međunarodne zajednice prema Srbiji“ zbog
otcepljenja Kosova.
Sonja Biserko ocrnila Srbiju gore od Hrvata! | Dosije | Novosti.rs
međusobnim tužbama za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu,
javnosti je postalo dostupno i svedočenje Sonje Biserko, predsednice
Helsinškog komiteta za ljudska prava u Beogradu - u korist hrvatske
strane.
Sonja Biserko
Ona je, po sopstvenim rečima, na poziv hrvatskog pravnog tima,
opisala „istorijski, politički i kulturni kontekst“ Srpskog nacionalnog
programa i njegovu ulogu između 1991. i 1995. godine iz „čvrstog
uverenja da je on bio presudan za tragičan kolaps Jugoslavije“.
Biserkova
je govorila o oživljavanju koncepta „velike Srbije“ i ocenila da je
iskustvo sa Ustavom iz 1974. bilo od značajnog uticaja na ponašanje Srba
tokom dezintegracije SFRJ, pošto je ustavna transformacija učinila još
daljim zadovoljavajuće rešenje srpskog nacionalnog pitanja. Srpska
elita, tvrdila je, vratila se na nacionalni program koji se neformalno
pripremao još od ranih sedamdesetih, artikulisan 1986. godine u
Memorandumu SANU, dok su vodeći mislioci oživljavali kosovski mit u
službi političkog povezivanja Srba:
- Milošević je ustanovio
diktatorsku vladavinu koja mu je omogućila da srpsko pitanje potegne u
Hrvatskoj i BiH, i to predstavi kao državno pitanje. Upravo u skladu sa
pozicijom koju je promovisao Dobrica Ćosić i njegov krug.
O Ćosiću, Biserkova još kaže:
-
Mada, samozvani disident, Ćosić je uvek bio pod okriljem ljudi na
vlasti, od Tita i Miloševića do današnjih „demokratskih“ lidera. On je
intelektualni arhitekta srpskog nacionalizma koji samo menja svoje
odelo.
SPC, SANU, Udruženje književnika Srbije i Beogradski
univerzitet doprineli su buđenju nacionalne energije, ocenila je
Biserkova. Uprošćavale su se istine o vekovima dugom žrtvovanju srpskog
naroda.
Uzdizanje srpskog nacionalnog pitanja argumentovano je
time da je konfederalizacija Jugoslavije pokušaj uništenja srpske
nacije. To je, smatra Biserkova, bio signal Srbima da se bore za
„ozbiljno ugrožen nacionalni identitet i taj cilj učine glavnim
preduslovom budućeg opstanka“.
Usvajanje Ustava Srbije 1990.
godine, smatra Biserkova, označio je kraj prve faze priprema da se
uništi Jugoslavija. To je bio „prvi secesionistički dokument“, koji je
isključio Srbiju iz legalnog sistema SFRJ.
zatim tvrdi i ono što Hrvatska poteže kao glavni argument u tužbi
protiv Srbije - da je JNA (1990) de fakto postala srpska armija:
-
Sa JNA na svojoj strani Srbija je postala superiorna u odnosu na druge
jugoslovenske narode i bila u stanju da postigne svoje ratne ciljeve u
Hrvatskoj i Bosni.
U pisanoj izjavi Biserkova je takođe navela:
-
Verujem da je važno rasvetliti aspiracije Srba na Jugoslaviju od njenog
osnivanja. To takođe može biti od pomoći Srbiji da se suoči sa
sopstvenom odgovornošću. Srpske elite se nisu odrekle nacionalnog
programa i njegovih težnji ka teritorijalnoj ekspanziji, iako nedavne
poruke međunarodne zajednice ukazuju da takve iluzije nemaju izgleda.
Srpski lideri, međutim, i dalje neguju ove iluzije prema Bosni.
Konstatujući
postojanje „totalnog nerazumevanja savremenih procesa“, Biserkova je
zaključila da to Srbiju „čini sklonom daljoj fragmentaciji“!
ADVOKAT IZ NAŠEG PRAVNOG TIMA RASVETLIO PRISTRASNOST: ZANEMARILA ODJEK ČUVENE MESIĆEVE REČENICE
LUKIĆ:- Da li rezolucija Skupštine Slovenije iz jula 1991. godine proklamuje nezavisnost kao secesionistički dokument?
BISERKOVA:-
Sve republike su pripremale izmene i amandmane na Ustav kao odraz
dešavanja u zemlji. Ipak, Srbija je bila prva koja je to uradila.
LUKIĆ:-
U zaključku, navodite ...“srpski nacionalni program bio je ključ za
tragičan raspad Jugoslavije“. Da li znate ko je izgovorio rečenicu:
„Mislim da sam izvršio zadatak, Jugoslavije više nema“?
BISERKOVA:- Da, znam. Stjepan Mesić.
LUKIĆ:- On je to izgovorio u Hrvatskom saboru 1991. godine. Znate li ko mu je dao taj zadatak?
BISERKOVA:-
Ta rečenica je nevažna, uzimajući u obzir dešavanja od Titove smrti do
1990. godine. Nijedna republika nije pomišljala da napusti Jugoslaviju.
Pripreme su bile u Srbiji.
PRAVILA SPISKOVE NEPOŽELjNIH
SONjA
Biserko je pre raspada SFRJ radila u Ministarstvu spoljnih poslova od
1974. do 1992. Poslednja dužnost bila joj je u Kabinetu šefa diplomatije
Budimira Lončara. On je kasnije postao savetnik Stipe Mesića, koji je
pre tri godine dodelio Biserkovoj Orden kneza Trpimira s ogrlicom i
Danicom. Njen angažman u MSP obeležila je afera sa stanom prijatelja u
kom je živela, a koji nije bio prijavljen.
Kao čelnik Helsinškog
odbora za ljudska prava potpisala je 2006. i 2009. izveštaj u kom se
tvrdi da su Srbi, pod vođstvom Milana Nedića, prvi „rešili jevrejsko
pitanje“. Poznata je i po pravljenju spiska „retrogradnih“ i
„antievropskih snaga“ 2007, na kom se našlo na desetine domaćih
intelektualaca.
GOVOR IZ KRUŠEVCA KAO “DOKAZ“
U
PISANOJ izjavi Biserkova je navela i reči Dobrice Ćosića da „srpski
narod ne može da prihvati konfederaciju postojećih republika jer su
njihove granice nezakonite, kako u istorijskom smislu, tako i po
međunarodnom pravu, jer su iscrtane da bi se povinovalo kriterijumima KP
i brionskom Ustavu.“
Reč je o delu Ćosićevog govora u Kruševcu u kom se kaže:
-
Rušenjem komunističkog režima i sa propašću titoizma, te granice gube
svaku istorijsku zasnovanost i nemaju nikakvu međunarodno pravnu
regularnost. Ne može se srušiti društveni poredak, a da se ne sruši
njegova osnovna odrednica - „avnojevske granice“(...) Prihvatanjem
konfederacije, četvrtina srpskog naroda, odnosno preko dva miliona Srba,
postala bi nacionalna manjina u Hrvatskoj i BiH, izloženi srbofobičnim
ideologijama, asimilaciji i raseljavanju. Tvrdnja da se i konfederacijom
može spasti nekakva Jugoslavija vulgarno je političko lukavstvo...
ZAGREB: SUD DA ODBACI SRPSKU TUŽBU
HRVATSKI tim u utorakje
od Suda zatražio da odbaci navode iz srpske protivtužbe kao pravno
neutemeljene. Zatvarajući raspravu, predsednik suda Petar Tomka
zataražio je od pravnih timova da ostanu na raspolaganju Sudu ukoliko
bude potrebe za dodatnim informacijama, dok će se datum izricanja
presude naknadno saopštiti.
NOVAK LUKIĆ, ČLAN NAŠEG TIMA, O UNAKRSNOM ISPITIVANjU BISERKOVE: POKAZALA JE NEZNANjE, OSPORENA JOJ JE STRUČNOST
NAMA
je bilo važno da osporimo kredibilitet Biserkove, kao eksperta - kaže,
za „Novosti“, advokat Novak Lukić, koji je u haškoj sudnici ispitivao
predsednicu Helsinškog komiteta.
- Ona svakako nije stručnjak koji
treba da razjasni činjenice sudu, jer je ekonomista. Haški tribunal je
nikada nije zvao da svedoči ni u jednom predmetu. Ukratko, ona nema to
znanje potrebno da bi bila ekspert. Pored toga, insistirala je da ima 16
izvora za svoj rad, a imala je samo osam. U svakom slučaju, to nikako
nije dovoljno za izveštaj koji se predstavlja pred najvišim sudom UN.
Lukić tvrdi i da je Biserkova u nekim trenucima bila kontradiktorna:
-
Tako je rekla da Srbija ni danas ne može da se suoči sa 1.500 nestalih
osoba, dok sami Hrvati tvrde da ima 850 nestalih. Zatim, da je JNA
promenila strategiju 1991, dok su oni koji su je angažovali tvrdili da
je to bilo 1990. Osporavali smo joj i kredibilitet pošto je posle
presude pred MSP u slučaju BiH protiv Srbije rekla da je ta presuda
„politički kompromis međunarodne zajednice prema Srbiji“ zbog
otcepljenja Kosova.
Sonja Biserko ocrnila Srbiju gore od Hrvata! | Dosije | Novosti.rs
Нема коментара:
Постави коментар