Вести из УКС: Слободан Павићевић није дочекао националну пензију

ПРЕМИНУО СЛОБОДАН ПАВИЋЕВИЋ

    Слободан Павићевић (1942-2013), аутор обимног и разнородног књижевног дела (поезија, песме и бајке за децу, драме, сценарија, антологије...), био је један од најзначајнијих писаца и културних посленика у Србији, дугогодишњи уредник у крагујевачким часописима и издавачким кућама, покретач и, током две деценије (1973–1993), главни и одговорни уредник часописа за књижевност, уметност и културу Кораци. Био је члан најугледнијих књижевних жирија (Меша Селимовић, Милан Богдановић, Матићев шал). Павићевић је у неколико мандата био члан Управе Савеза књижевника Југославије и Управе УКС.  Поезија му је преведена
на петнаестак језика, а појединачне књиге - на енглески, немачки и словеначки језик.

     Добитник је Златне значке КПЗ Србије, Вукове награде, Награде Стражилово, Награде Невен, Награде Змајевих дечјих игара за изузетан стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, Награде Одзиви Филипу Вишњићу, Награде Младост за драму, Награде КПЗ Крагујевца за најбољу књигу године (два пута), Ђурђевданске награде Града Крагујевца, Змајевог штапа Змајевих дечјих игара,  и других.

    Слободан Павићевић није дочекао националну пензију, која му је, одлуком Комисије Министарства културе, недавно додељена....

     (Извор:УКС)

ЛЕТ ЗА АЛИКАНТЕ / Игор Ремс

(из рукописа Водени Круг)

 

Од Поштанске улице до узлетишта Maastricht

Пуних сат и петнаест минута колико је израчунато

И исписано на Гуглу који се угнездио готово неприметно

У наше животе заменивши нам пријатеље сопствену децу

Из правца "ниске земље" мрачи се небо

Облаци јуре као главати циполи када се мресте

На овери нема гужве  Девојка крупна

Као наше језерске жене загледа црногорски

Пасош  Гледамо се  Све је некако помешано

Погледи осмеси звездани знаци тетовирани

На руци моја утрнула тишина етруске чежње

Дугим прстима пребира по страницама

Као да су на њима дебеле наслаге лепљиве маховине

Рђа пепео прикривеног присуства

Или хоће да ме задржи  Питам је да ли је удата

У фри шопу црна газела у одељку за парфеме

Синчић три четири године стар трчкара

Између рафова испуњених разноразном робом

Размењујемо погледе разгледнице  Богато даривани

Путујемо  Дах измамљеног тренутка мирише

На рибарске мреже оклопе морских корњача остављених

У песку  Њен глас са загаситог чемпреса откида се

И пада на моју кост  У њему радост  Вижљаста кичма

Носи младост која не може бисерима

Да се мери  Како је лепота једноставна

Попут сеоских кровова покривених снегом