Translate

Укупно приказа странице

Коли Ивањска, ШОЛЕ: ТУЂА ПРИЧА.МОЈА ПРИЧА

Коли Ивањска, ШОЛЕ: ТУЂА ПРИЧА.МОЈА ПРИЧА
Коли Ивањска Шоле /Царичин Амфитеатар; Едиција ЗАВЕТИНЕ, Београд, 2008./Познато је да је поезија језик онолико колико је пејзаж темпера. Уметничка фотографија и филм могу много више него поезија. Писала сам стихове као млада девојка, али ни један нисам посветила мом центру света, јер би сваки био фалсификат: уметничке фотографије далеко су надмоћније и уверљивије. Уметничке фотографије у боји омогућују споразумевање између људи великим делом без језика, без говора, без писања. Права књига о "центру мога света" није ово што пишем: права књига о њему био би албум пробраних слика моје старије сестре. "Говор" читавих серија слика снимљених у последњих тридесетак година у атару мога центра света, с легендама, не дужим од врапчијег кљуна, које би написао позван познавалац уметничке фотографије и човек упућен у тајне овог простора, превазишли би форму једне фото - монографије, дотакли би повест, која је некада била права књижевност, истинску поезију, која је у данашње време срозана, или затрпана као шумски кладенци...    Коли

недеља, 12. мај 2013.

МАЛО МОРЕ / Радивој Шајтинац

Кључеви, снимак Ив. Лукића, мај 2013



Сви наши јунаци
Стасали на овој обали
Не одвајајући се од ње
Омрзнути
Од властодржаца
 Проповоденика и таштих  учесника
Великих пловидби
Пре освита
Осмотрили су све, скупове,зборове,шпалире,
 смотре златносвилених униформи
поднели залеђујуће патетични цујук сирене
ни макац кад се пропну
хладни,пенушави језици по пустом доку

срце овамо,сузе онамо,вез олује,
верности,ветрова и растанака

преживели су најупорније обичаје
лектиру
продају китове изнутруце на тргу испред капетаније
после дана ноћи сужањства и гладовања
мрака,акрепа,стеница
и чуварског завиривања
престали су да верују у плаву боју

водена ,сновидна,певљива
цаклећа,питка и доброчитељска
она је нестала  из њиховог
самоуког искуства са даљином

то мора  да је другачије
тамо где можда бдије невидљиво
и није толико туђе
да нема улаз и излаз
да није проходно и докучиво

да се воли  и памти
а не присваја и не осваја

ту је иако далеко
доступно иако неочигледно
дозивајуће а  не незбежно

постоји тај,
прах
нека буде и небески
из божанске шаке нека се просипа
и кад се сања и кад се плови
видљив на бићима свим
подједнако и у стрепњи
и у авантури

увис кад се погледа
у поздана сазвежђа
деси се утешан привид
необраних
корала који  теши
 преостале
да звезде нису само путокази


зато су они овде
најскупљим шапатом поменути
дозвани и слављени
јер су  пристали
на плаву боју даљине
онако без знања и наде,више стрпљењем
на неизбежном пристаништу
празних корпи,мрежа и џепова
пуни зебње
подстицали су одоздо, нетремице,
огроман јарки цвет на врху светионика

па и то чинили у сенци
посути тишином и крљуштима

из свега  они су штрчали
ко трње непознате јасноће
верујући свакоме
да је сва вода и слана и провидна

једино плаво кад се деси
у срећи или наредби
сну или закону
беше неспоменуто

у њиховом стоичком уздржавању
да не помере обалу
ни споља
ни у себи

не згреше

мало море
не учине мањим

 
Точак. Снимак И. Лукића, мај 2013