Translate

Укупно приказа странице

Коли Ивањска, ШОЛЕ: ТУЂА ПРИЧА.МОЈА ПРИЧА

Коли Ивањска, ШОЛЕ: ТУЂА ПРИЧА.МОЈА ПРИЧА
Коли Ивањска Шоле /Царичин Амфитеатар; Едиција ЗАВЕТИНЕ, Београд, 2008./Познато је да је поезија језик онолико колико је пејзаж темпера. Уметничка фотографија и филм могу много више него поезија. Писала сам стихове као млада девојка, али ни један нисам посветила мом центру света, јер би сваки био фалсификат: уметничке фотографије далеко су надмоћније и уверљивије. Уметничке фотографије у боји омогућују споразумевање између људи великим делом без језика, без говора, без писања. Права књига о "центру мога света" није ово што пишем: права књига о њему био би албум пробраних слика моје старије сестре. "Говор" читавих серија слика снимљених у последњих тридесетак година у атару мога центра света, с легендама, не дужим од врапчијег кљуна, које би написао позван познавалац уметничке фотографије и човек упућен у тајне овог простора, превазишли би форму једне фото - монографије, дотакли би повест, која је некада била права књижевност, истинску поезију, која је у данашње време срозана, или затрпана као шумски кладенци...    Коли

среда, 27. јул 2016.

Весински дуд (одломак) / Шоле

Дуд крај "Суве чесме"  великог везира Мехмед паше Соколовића на Калемегдану (Шолетов снимак од пре неколико година)
Када устанем и протрљам очи пре но се умијем на Нијагари прво видим дан а одмах у том јутру угледам и дуд.
Дуд памтим од рођења, то је једно велико старо и озбиљно дрво. Он својом крошњом наткриљује пола дворишта и изгледа баш онако како у цртанкама деца цртају дрво. Он има лепе гране, лепо лишће и сладак плод. 
Његове беле слатке дудиње које хране говорљиве породице птица имају сигурно слатке приче.
Мој дуд постоји откад памти мој тата и Чика. Кажу да је толики био и пре седамдесет година...Има  сигурно преко двеста година. Увек је имао густе гране, једре листове и три годишња рода...*
Шоле са млађим братом и старијом сестром једног од минулих пролећа оспред Весинског дуда 

__________
 
   * Из бележнице која има на насловној страни наслов Пут културе (римских царева), исписаној до краја. Одломак је преузет са стр. 1-2 (нап.  М. Л)

Снимак са Калемегдана, после операције током лета 2015. 


петак, 8. јул 2016.

W.A.Mozart : "Requiem'', Marija Popovic (piano& director)





Објављено је 07.07.2016.
Story behind : The first Mozart's Instrumental Fairy Tale Opera @copyright by Marija Popovic
'' I have recorded a new video for the piano arrangement of Mozart's ''Requiem ". This is my first author video and I will be signed as its director.
The video is taken from the passage '' Lacrimosa'' followed by an arrangement of mov. ''Dies Irea'' made for solo piano and strings.

In the first scene, Mozart is swinging in a hammock , and I am playing him, a challenging role for a woman. Since the Requiem Mass is for a dead, I wanted to convey a sense of the scene that is not set either in heaven or on earth.
The next scene, a girl in a yellow dress with a white patch on her eyes, reminiscent of Mozart's childhood, when he was a boy ad was blindfolded to play without the use of his eyes. The reason for the pigtails in this scene is to represent a girl, not a woman.
The Garden of Eden,was inspired of Papageno\a duet from the opera The Magic Flute.
For the and I left a symbolic struggle between of Angel an The Queen of the night (Aria from the opera the Magic flute).

Video was filming in the most beautiful theater in Belgrade ''KPGT''.

Marija Popovic, piano
Tijana Milosevic, Ksenija Milosevic& Mirjana Neskovic, violin
Julijna Markovic, Dejan Timotijevic, cello
Piano&Strings arrangement : Marijo Pajic
Producer&Sound engineer: Marijo Pajic
Recorded, mixed & mastered: Marijo Pajic (Studio Coda)
Greates support: Danka & Ljubisa Ristic
Costume: Marija Sindjelic & Ivana Djuric
Hair: Svetlana Pavlovic
Make up: Ena Jovic
Producer: Marija Popovic
Photography Behind the Scenes: Irena Canic
Edithor: Aleksandar Schmidt
Set designer: Ana Nesimovski
Director of photography: Dalibor Tonkovic
Director: Marija Popovic