Translate

Укупно приказа странице

Коли Ивањска, ШОЛЕ: ТУЂА ПРИЧА.МОЈА ПРИЧА

Коли Ивањска, ШОЛЕ: ТУЂА ПРИЧА.МОЈА ПРИЧА
Коли Ивањска Шоле /Царичин Амфитеатар; Едиција ЗАВЕТИНЕ, Београд, 2008./Познато је да је поезија језик онолико колико је пејзаж темпера. Уметничка фотографија и филм могу много више него поезија. Писала сам стихове као млада девојка, али ни један нисам посветила мом центру света, јер би сваки био фалсификат: уметничке фотографије далеко су надмоћније и уверљивије. Уметничке фотографије у боји омогућују споразумевање између људи великим делом без језика, без говора, без писања. Права књига о "центру мога света" није ово што пишем: права књига о њему био би албум пробраних слика моје старије сестре. "Говор" читавих серија слика снимљених у последњих тридесетак година у атару мога центра света, с легендама, не дужим од врапчијег кљуна, које би написао позван познавалац уметничке фотографије и човек упућен у тајне овог простора, превазишли би форму једне фото - монографије, дотакли би повест, која је некада била права књижевност, истинску поезију, која је у данашње време срозана, или затрпана као шумски кладенци...    Коли

петак, 1. јануар 2016.

Армстронг, Александар Мандић и коментари

Како сам срушио комунизам

Пукотина кроз коју смо вирили на Запад, стално се ширила
Армстронг на писти аеродрома у Земуну, тек изашао из ЈАТ-овог ДЦ-3 авиона, поклона америчке владе. Удидиљен одбор за дочек... али ко је онај неуредни пубертетлија лево? Ех, како би волео да нисам ја, али јесам (Фото приватна архива)
Ја припадам генерацији „бејби бумерса”. После правих бум, бумова наступила је слатка пуцњава по креветима широм света, да се у весељу надокнаде катастрофални мањкови људи. Тако се и мени посрећило да се родим.
Расли смо у беди и сивилу, памтим само две боје у детињству, сиву и тамно смеђу, не рачунајући црвене звезде и барјаке. Чак и они којима је претекло нешто жуто или розикасто, нису баш били ради да се издвајају, па смо тако сви били мање-више подобни. Црно–бели свет.
Али, онда се појавио први филм у боји „Бал на води”. Рапсодија техниколора; као да се дигла завеса (која се већ тада звала „гвоздена”, само ми то нисмо знали) и поплава атракција за очи навалила да нас замантра. И музика, лака, заносна, нимало налик на народну у симфонијској обради коју смо имали да слушамо на радију. Београд који је имао 426.000 становника, купио је 330.000 карата у биоскопу „20 октобар”, и тај филм je постао најгледанији у историји Југославије.
Пукотина кроз коју смо вирили на Запад, стално се ширила. Стигао је и популарни џез, та форма слободе, са распеваном трубом и напуклим гласом Луја Армстронга. Још сам био основац са периферије кад је објављено да Сачмо стиже у Београд.
Сада погледајте слику. Армстронг на писти аеродрома у Земуну, тек изашао из ЈАТ-овог ДЦ-3 авиона, поклона америчке владе. Удидиљен одбор за дочек, све са краватама, чак и једном лептир машном... али ко је онај неуредни пубертетлија лево? Ех, како би волео да нисам ја, али јесам. Погледајте ту окраћалу пластичну јакну, патике на ногама иако је очигледно хладно, рашчупану косу изнад клемпавих ушију и згрчено лице. Немам појма како сам се пробио до писте али очигледно није било препреке за тог успаљеног обожаваоца америчког цара са трубом и слободе коју је у мојим очима представљао. То сам био ја.
Пролазе године, моја генерација руши тадашњи свет и преврће га на наличје као половни громби капут наших очева. Кратимо сукње, откопчавамо шлицеве, игноришемо норме, рушимо границе, исмевамо обичаје, пуштамо косе, прашимо гитарама „до даске” и стварамо данашњи свет. Наметнули смо свет у коме су „Битлси” постали познатији од Исуса, Мик постаје „сер Џегер” а Милан Младеновић добија свој сквер у центру Београда.
На самом крају оног века, одмах после милосрдног бомбардовања, дође ми до руку књига „Ко је платио гајдаша” новинарке Френсис Стонор Саундерс, која отвара америчке архиве и документује врло детаљно начин на који је та земља освојила свет, меком силом. И видим да сам био само гињол навучен на прсте Централне обавештајне агенције. Гостовање Луја Армстронга као и многе друге изложбе, књиге, концерте па и људе којима сам се дивио, организовала је ЦИА и успела оно што топови нису могли – да расточи комунизам и успостави своју империју.
Ми „бејби бумерси” не можемо да се жалимо. Провели смо удобан живот, уживали немилице, не би нам било боље у свету из прве половине 20. века. Али, какав свет остављамо иза нас?
Симбол дроге, секса и рокенрола Кит Ричардс пао је 2006. године са дрвета и тешко се повредио. Док је био у болници примио је телеграм од нама тако драгог премијера Тонија Блера, који почиње речима: „Драги Кит, ти си увек био један од мојих хероја”. У својој књизи Кит, кога зову и „Краљица-мајка рокенрола”, одговара: „Енглеска је у рукама некога коме сам ја херој! То је застрашујуће”.
Шта урадисмо? 
             = извор: Политика
             = из КОМЕНТАРА:
     propovednik marks moskva
Ma ono komunističko vreme ništa nije valjalo.Stvarno smo bili jadni i bedni.Svi išli besplatno u školu,svi se besplatno lečili,studenti bud zašto jeli i spavali u domovima,studenjacima,dobijali regres za god. odmor i sa njim letovali na moru.Skroz nakaradno vreme.Ovo danas demokratsko vreme stvarno dobro.Posao sam imao,sad ga nemam,gladan sam a nemam šta jesti ,psujem sav politički vrh slobodno a oni me se sete samo kad su izbori i kad im treba glas a svaki dan samo se sete sebe i svojih najrođenijih,ali i to je u redu jer ljudi kažu ; "i bog je prvo sebi stvorio bradu ".Zato volim kapitalizam jer uporno stvara potencijalnu armiju novih komunista koji će mu doći glave,ako bogda.
Bal na vodi
Srbija bi nacisto poludela bez Holivuda i muzike sa Zapada! Pokusajte razonoditi narod iskljucivo sa medijima iz Rusije i Kine - nastace narodna pobuna!!!
Bal na vodiпре 15 сати
Srbija bi nacisto poludela bez Holivuda i muzike sa Zapada! Pokusajte razonoditi narod iskljucivo sa medijima iz Rusije i Kine - nastace narodna pobuna!!!
Gabrijela S.
Preporucujem Vam da pogledate bar nekoliko sovjetskih filmova iz 50-tih, 60-tih, 70-tih (lako mozete da ih nadjete na youtube-u, ima ih cak i sa prevodom na srpski), onda dajte komentar o pobuni/razonodi. Kao dete sam gledala holivudske filmove, sada sve sto sam spremna da pogledam je sto dolazi sa istoka, mozda da nadoknadim to sto sam propustila. Slusala sam nekad rokenrol uglavnom, nase (Jugoslovenkse grupe) i grupe sa Zapada a onda pre 7-8 meseci trazeci nesto o konjima na internetu nadjoh grupu Ljube i njihovu pesmu "Konj". Odslusajte je kako je peva bez muzike i punom dusom u Sevarstopolju 94-te cini mi se. Nadjite me nekoga sa Zapada ko ce otpevati pesmu o ljubavi prema svojoj zemlji tako kako je otpevao on... A ima pesama sa Zapada ne kazem ali o cemu... uspesno prodavanje sna... zivi par godina tamo pa ces videti....
Петар
Чудно да нико није ставио прст на чело и запитао се одакле почиње толики уплив англо-америчке културе на југословенску свакодневницу?Џез је коришћен да приближи ратом разједињену југисловенску омладину а са друге стране правио се привид западним финансијерима о тобоже либералнијем систему.Нисте били авангаеда, нисте били побуњеници већ сте били обликовани по жељама властодржаца против којих сте као били.
Крца Крца Нови Кревет
У оно, комунистичко време ми смо градили путеве, фабрике, авионе, ракете... ПРАВИЛИ СМО ДЕЦУ!!! Понеко, понекад, направио је и понеког скота. А ви сада нисте способни ни колац да зашиљите, а камо ли да направите дете! ГДЕ СУ ВАМ ДЕЦА, БАСТАРДИ???
todmio
Bilo nam je lepo jel smo bili mladi , a nismo ni svesni bili a ni sada pojedini neshvataju da smo ziveli na tudj racun od jeftine nafte nesvrstanih do bespovratnih kredita zapada . Svaki treci automobil u SFRJ je bio nezaradjen a rec GUBITASI je krilatica tog vremena "radnik nesme da ostane bez posla J.B TITO pa posle lezi lebu a studenti su u pravu pa kasnije progoni al zato svi na more a ha ha al bilio nam je bilo nam je lepo "milo moje"
Zoran Tesic
Da ti to vreme nije ostalo u srcu ne bi ni pisao o njemu. Svi ste vi foliranti. Pljujete to vreme ali ga se rado secate.
               

...

Нема коментара: