СРБИЈА, У ЈЕСЕН 2015.

САЗНАЈЕМО Нови услов ЕУ: Србија да уведе санкције Русији

Никола Томић Лана Гедошевић | 15. 10. 2015. - 21:57х | Фото: Ројтерс, РАС | Коментара: 636

ЕУ ће тражити да се Србија политички одрекне Русије! Увођење санкција Москви биће услов за напредак у преговорима о приступању.

Ово сазнаје „Блиц“ из западних дипломатских извора у Београду. 
 

Поред косовских ултиматума за Србију, Европска унија спрема и тврд услов у вези с Русијом. 
 

Наиме, да би се у преговорима са ЕУ отворило поглавље 31 о спољној политици, Влада у Београду ће морати у много већој мери него до сада да усклади своје понашање с Бриселом. То, кажу наши саговорници, значи једноставно - Србија мора да се приклони европским санкцијама Русији.
 

Шта је Поглавље 31
 

Поглавље 31 има назив "Спољна, безбедносна и одбрамбена политика" и има циљ да земља кандидат за чланство потпуно усклади своју политику у овим областима са заједничким ставовима ЕУ. 
 

И то не би било ништа спорно да се Србији одмах на почетку процеса као ултиматум за отварање тог поглавља не поставља најтежи услов, а то је да се одрекне савезништва са Владимиром Путином.
 

Извори „Блица“ објашњавају да би отварање поглавља 31 требало да се нађе на дневном реду у наредних годину дана. То значи да Србији преостаје да се нада да ће се ЕУ и Русија до тада помирити и да нећемо ни морати да бирамо између Брисела и Москве.
 

Контрасанкције
 

Путин би престао да нас подржава око Косова и забранио би увоз српских производа у Русију

Европске земље које су увеле санкције Русији а нису у ЕУ су Албанија, Црна Гора, Норвешка, Исланд и Лихтенштајн. Русија им је одговорила контрасанкцијама на низ прехрамбених и пољопривредних производа.
 

То би се сигурно догодило и Србији, а штета би била огромна, каже за „Блиц“ политички аналитичар Бранко Радун.
 

- Незваничан захтев Запада да се придружимо санкцијама постоји, а до формалног ће доћи под два услова: ако се глобално односи САД и ЕУ са Русијом још више погоршају и ако Запад буде пожелео да нас из неких разлога додатно притисне. Економска и политичка штета од увођења санкција била би немерљива. То никако не смемо да прихватимо - коментарише Радун. 
 

И Косово и Русија
 

Највиши српски званичници - премијер Александар Вучић, председник Томислав Николић и шеф дипломатије Ивица Дачић - у досадашњим реакцијама су били јасни: ЕУ може да тражи све од Србије осим признања Косова и санкција Русији. 
 

Како „Блиц“ сазнаје, одбијање Београда да се придружи санкцијама биће критиковано и у извештају о напретку Србије ка ЕУ, који ће Европска комисија објавити овог месеца.

Шта подразумевају санкције   Санкцијама које је ЕУ увела Русији због анексије Крима забрањује се: било каква сарадња са пет руских државних банака, трговина обвезницама и акцијама руских енергетских и одбрамбених компанија, увоз или извоз наоружања и војне опреме, као и трговина робом и технологијама у области енергетике, одбране и експлоатације енергената. Забрањен је улазак у ЕУ за 151 особу из Русије, а замрзнута је имовина 37 појединаца и правних лица из Русије.

Извор:Блиц   * Путинова понуда Србији која се не одбија Петак 16. Оцт 2015 10:24 Руски председник Владимир Путин издао је најближим сарадницима налог да спреме "понуду за Србију" која би подразумевала економску сарадњу, али и војну помоћ земљи коју у Москви види као "последњег искреног савезника на Балкану". Путинова понуда омогућиће Србији да у кратком року постане још озбиљнија држава. "Русији је јако стало да Србија буде што јача и стабилнија држава. Председник Путин сматра да је сада тренутак да се пред Србију, која је суочена са страшним уценама и притисцима Запада, изађе са понудом коју неће моћи да одбије", преноси одлично обавештени дипломатски извор Информера, човек који је имао лични контакт са председником Руске Федерације. Како се сазнаје, "руска понуда" неће Србију условљавати прекидом преговора о придруживању са Европском унијом, а подразумеваће, пре свега, помоћ у модернизацији војске и економије. "Русија је спремна да вам испоручи најмодернију војну технику, авионе, хеликоптере, чак и ракетни систем С-300, који би био кључни фактор у одбијању евентулане агресије. У тренутку када Американци најављују да ће Хрватима поклонити самовозне вишецевне бацаче чији је домет 300 км, Србија би могла да има адекватан одговор", објашњава извор листа. Према његовим речима, "Путинов пакет" подразумевао би и врло конкретну и опипљиву економску помоћ. "Москва је спремна да у Србију инвестира пет милијарди евра у року од три године. Понудићемо велике инвестиције у инфраструктуру, железницу... Посебно велика улагања била би у гасне електране, које би Србију претвориле у енергетског лидера региона. Такође, руско тржиште би се потпуно, без икаквих ограничења, отворило за све производе из Србије", набраја саговорник листа. Званично, нико у Влади Србије није желео да коментарише ова сазнања. (Информер) РТВ БН

1915. КОМЕНТАР

Јован Бабић

Србија и 1915.

У Србију I светски рат, велики и неограничен какав је био, долази у јесен 1915.

Прошле године било је пуно говора о значају и значењу 1914. године; то је историјски важна година, па је и њена годишњица такође важна. О 1915. се међутим не говори пуно. Али за наш народ је, или се барем мени тако чини, 1915. била преломна. Ево кратке анализе зашто.

Први светски рат је био велики, ужасан, први такав у историји, али он је заправо био само последица и резултат неуспеха великих европских сила да тај догађај локализују, као што се успешно радило тада већ скоро 100 година, од Бечког конгреса 1815, са много и не баш малих али увек локализованих ратова. У том смислу главна „битка” у Европи је вођена, и у неком смислу изгубљена, у јулу и почетком августа 1914, када је могућност локализовања измакла и свет се суочио с катастрофом у два дела (Други светски рат је наставак и неки завршетак првог). Резултат је био да је идилични свет створен на Бечком конгресу пропао.

Истовремено, паралелно са овим, текле су припреме за аустроугарски напад на Србију, планиран као мали локални рат, што је у суштини и био, само с непредвиђеним резултатом. Оно што се дешавало на том, локализованом,простору је заправо била независна епизода: то што се десило у Србији од августа 1914. до јесени 1915. био je III балкански рат (три балканска рата у три консекутивне године: I балкански рат 1912, II 1913. и III 1914).

Тај се рат завршио исто онако како су се завршила прва два: победом Србије. У ограниченом рату Србија је победила још једну империју. Та победа је била национална победа (слично финској победи над једном другом империјом 1939). У том периоду позиција Србије је беспрекорна, одговорност њеног руководства сасвим на нивоу националног задатка, чак и ограничени победнички упад преко Саве је био достојанствен и без ратне ароганције.

У Србију I светски рат, велики и неограничен какав је био, долази у јесен 1915, када је напада Немачка (Србија са Немачком нема територијалне и граничне спорове). Тада је за Србију тренутак истине: хоће ли уредно и одговорно, након увида у немогућност победе, капитулирати (капитулација је облик одбране, понекад једино могућ или најбољи), односно (као Румунија) склопити сепаратни „мир”, у складу са одговорношћу према (свом) народу, или ће се упустити у арогантну дугорочну геостратешку игру преко граница и своје моћи и своје потребе и смисла свог националног циља.

Ухваћена у замку победе над Аустроугарском у овом локалном али за Србију веома важном рату (III балкански рат), као и у геостратешке схеме које су дрмале Европу, Србија је ускочила на воз великих ризика, стављајући на улог свој народ и своју будућност. Резултат је био сасвим у складу са овом коцкарском логиком, и генерације су онда носиле тај крст и сносиле последице одговорности. Крајњи исход је био да се, када је дошло до тога да тај резултат (велика држава створена 1918. године, Југославија) треба да се брани – 1991 године – од тога просто одустане.

Уместо одбране имали смо празну идеолошку причу о нечему другом, о светској правди (комунизам) и Југославија је постала нешто што се не сме ефективнобранити али се мора хвалити. Југославија је изгубила географско (и политичко) одређење и постала синоним за једну пропалу идеологију. Као да 1918. (и 1915.) није ни било!

Зато за Србију сада нема ничега важнијег од тога да себи разјасни ове ствари и да сама себи објасни и дефинише појам „Југославија”, након што ту Југославију пре 25 година – не да није одбранила него није ни покушала да брани. У неком смислу то значи повратак на 1915., и поновно преиспитивање себе и свога. То је оно што, чини се, засигурно за нас одређује смисао историјске перспективе 1915–2015.

Филозофски факултет, Београд

Јован Бабић објављено: 16.10.2015. у Политици