ОРАО, јединствен и помињан небројено пута, могао би ускоро да опет лети изнад највише српске планине! Поводом међународног дана заштите лешинара, стручњаци су најавили повратак белоглавог супа на Стару планину, која је идеално место за ову врсту птица, чистача природе! То практично значи да би господари неба, после више од шест деценија, од када су нестали последњи примерци, супови добили своје ново-старо природно станиште.
Белоглави супови су на врху ланца исхране, а како упозорава Саша Маринковић, стручни сарадник Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" из Београда, њиховим одсуством нарушава се много тога у природи.
- Уз клисуру Увца и Горњу Трешњицу код Љубовије, услови за повратак белоглавонг супа су створени и на Старој планини и источној Србији. Нишавска котлина и Видлич су правци којим ове птице лете до суседне Бугарске, Турске, Грчке, па чак и до Израела, где су забележени примерци са нашег подручја. Зато је Институт за биолошка истраживања предложио програм насељавања Старе планине, јер би се на тај начин повезале руте њихових прелета, и отворила могућност да се сами населе у источном делу наше земље - каже Маринковић.
Иначе, толико помињана врста орла, привлачи и друге лешинаре, пре свих црног лешинара, чија је врста заступљена са свега неколико десетина примерака у читавој Србији, конкретно у кањону Увац. Ово је највећи лешинар са распоном крила од око три метра, а храни се остацима лешина које супови не поједу, односно деловима коже.
- Белоглави суп није у стању да се сам врати на опустеле просторе највише српске планине, која обилује кањонима, клисурама и усецима, али и непрегледним пространствима пашњака ураслих у шикару и трње. Зато је неопходна људска асистенција - кажу стручњаци Фондације за заштиту грабљивица у Београду.
                                                      Кањон Темшчице, где су некад господарили супови
Осим што регулишу односе у ланцу исхране, белоглави супови су и велика визуелна атракција, која би потпомогла развоју етно-туризма. У локалној власти у Пироту кажу да подржавају идеју о повратку орлова на Стару планину, јер би то био још један сасвим конкретан начин туристичке промоције. Новац за комплетан подухват би могао да се обезбеди из европских фондова прекограничне сарадње са суседном Бугарском, у чему Пироћанци имају добра искуства.

ПРАТЕ ИХ И САТЕЛИТОМ
О БЕЛОГЛАВОМ супу, још у средњем веку названом "краљевска птица", стручњаци у Специјалном резервату природе Увац од лане брину на најсавременији начин. Неколико ових орлова има, наиме уграђене специјалне микроодашиљаче, па се сателитским путем прати њихово кретање.
Специјални резерват природе, који се простире на размеђу општина Нова Варош и Сјеница, на ободима Пештера и Златара, у једном од највећих станишта белоглавог супа у свету, има више од 600 јединки.

ПАСТИРИ
ГОРШТАЦИ у пиротском крају врло дорбо знају и осећају последице одсуства грабљивица. Сваки пастир ће вам рећи да су се последњих година пренамножиле змије, да сваког лета понеког од њих уједе поскок или шарка, да им кртице бесомучно роваре по ливадама и засадима, али и да зечеви редовно уништавају младе засаде.