СТАРОПЛАНИНСКО село Гостуша, карактеристично по томе што су све куће и објекти од темеља до кровова изграђени од камена, предмет је изложбе коју је у пиротској галерији "Чедомир Крстић", приредила Елена Васић Петровић, директорка нишког завода за заштиту споменика културе. Ауторка жели да да изложба допринесе заштити овог јединственог сеоског локалитета и да се оно прогласи културним добром, али и да се истовремено представи двогодишњи рад стручњака поменуте институције, који су пописали и фотографисали сваку кућу.
Пројекат су преко Министарства културе и информисања помогле и држава Србија, али и локална власт у Пироту, а ради се по угледу на западноевропске земље, које поприлично брину о заштити свог наслеђа - наводи директорка Васић Петровић.
- Две године смо са колегама напорно радили, прикупљали грађу и осталу документацију која је неопходна да се село прогласи културним добром. Направили смо хиљаде фотографија, прикупили мноштво изјава власника кућа, па је сваки објекат добио својеврсну личну карту о томе кад је подигнут, адаптиран, коме припада и слично. Суштински, ова изложба је само мали део онога што смо у протеклом периоду припремали -напомиње директорка.
Куће, али и економске зграде у Гостуши, селу на тридесетак километара од града, прављене су искључиво од камена ископаног у такозваним мајданима. Рађене су минулих векова такозваном сувозидицом, односно каменом без икаквог везивног материјала, што се сматра врхунским мајсторством. Везивни материјал у облику блата помешаног са сламом и плевом коришћен је за обраду унутрашњости просторија, или за мазање зидова споља (малтерисање), али тек што се озидају. Многе куће су старе по неколико векова, а дуготрајност су гарантовали и јаки кровови, од камених плоча, које су стављане на чврсту грађу од горуновине, по коју се у шуму ишло у одређено доба године, односно зими док мирује вегетација. Посебно умеће је покривање, које захтева специфично ређање плоча, како касније кров не би прокишњавао.
Осим по каменим кућама, Гостуша је била позната и по сточарству, тачније по овчарству. Он некадашњих 19.000 оваца, овде је последњих деценија остало свега неколико стотина.
Елена Васић
НЕМА МАЈСТОРА

Наравно мајстора за сувозидицу сада готово да и нема, баш као ни сеоских амала, који су камене плоче од по један до два квадрата површине, уз скелу носили на леђима до самога крова. Било како, камен, дрво и земља су једини материјали од којих су подигнуте гостушке, али и куће у још неколико околних, опустелих села.