СРОДНЕ ВЕСТИ

          СРОДНЕ ТЕМЕ

          УЗ Француску, највише мојих књига је преведено на српски. Без обзира на све што се дешава у Србији, Русији и у свету, најсрдачнија и најбоља осећања везана су за наше народе. Срећан сам што сам седми или осми пут у Србији, драго ми је да вас видим - поручио је харизматични Захар Прилепин, поздрављен бурним аплаузом на препуном руском штанду. 
          Стигао је да представи роман “Обитељ” (Самиздат Б92) о Соловецком логору, насталом после Октобарске револуције, првом из нове мреже кажњеничких логора, која је касније прекрила СССР.
          - То је моја највећа књига, мој најтежи роман, написан о Русији из двадесетих година 20. века. Прича о Соловецком манастиру и Соловецком логору. У том манастиру старом 600 година робијали су сви: и православни и католички свештеници, Јевреји и белогардејци, људи са Кавказа... То је било нешто попут Нојеве барке - рекао је писац, за вишеструко награђен роман.
          Ово дело је, како каже, почео да пише пре пет година. Три године је проучавао литературу о манастиру, читао о логорима, мемоаре белогардејаца, архиве самог логора. Налазио је фотографије робијаша, њихова писма мајкама, па наређења за њихово стрељање. У овој књизи има 120 ликова, а више од 100 су реални.
          На питање из публике шта је то у руској земљи, води и ваздуху, што од Руса прави најбоље писце на свету, Прилепин је рекао:
          СРБИЈА ПРИЈАТЕЉНЕКИ нови односи ствараће се пре свега са вашом земљом, која без обзира на разноврсну пропаганду задржава добре односе са Русијом. Могу свима да честитам или изјавим саучешће, али следеће деценије биће најинтересантније у историји света - рекао је Прилепин.
          - Постоји парадокс који није увек схватљив западној Европи: с једне стране, руски човек осећа да је веома мали на том огромном простору, али наш човек истовремено има и велику одговорност за највећу државу у свету. Тај зачуђујући квалитет руске књижевности одатле проистиче: кад човек схвата да је мали, да је изнад њега Бог, а истовремено је одговоран за све. Често путујем по Русији, по Сибиру се може летети авионом четири сата и свуда је шума, шума, шума... То стање лудила од огромног простора, огромног неба, очигледно даје чудне резултате. Све руске противнике треба мало возити по Русији да то виде...
          Гост је рекао и да има компликоване односе са Русијом и руском влашћу, али да потпуно схвата позицију коју Русија сада има у свету.
          - Када је ствар почела у Украјини са Мајданом и Донбасом, Путин се поставио ван закона европског и америчког света и рекао је да не игра по њиховим законима, па би многи од њих желели да заврши у Хагу. То га је приморало да тражи нове пријатеље, ствара другачију геополитику. Ма каква питања да имамо за Путина, схватамо да он сада седи са нама у истом чамцу и да никуд неће отпловити од нас и то нас испуњава огромном радошћу - закључује писац.


          *****
          ПЕСНИК МАТИЈА БЕЋКОВИЋ И ПИСАЦ МИЛИСАВ САВИЋ ПОСЕТИЛИ ШТАНД “НОВОСТИ”

          УСРЕЋИЛИ ХИЉАДЕ ЧИТАЛАЦА

          НАШ штанд у петак су посетили писац Милисав Савић и песник Матија Бећковић. Савић који је свратио до “Новости” да купи класике, и изабрао Пушкинову “Капетанову кћи” и Гриновог “Пацоловца”, о наслову књиге Мире Марковић каже:
          - Пошто сам докторирао на мемоарској прози, наслов “Било је то овако” је добар, јер сви мемоаристи тврде да је то тако било - открива Савић и додаје да је мемоарска литература данас потпуно бацила у засенак лепу књижевност:
          - Тврде чак и да ће будућност припасти документаристичкој литератури, јер нико више не верује лепој књижевности.
          Песник и академик Матија Бећковић, гледајући наша издања, присетио се да су једном “Вечерње новости” објавиле и његов есеј “Косово најскупља реч” као подлистак.
          - Велики културни подухват је био кад су се уз “Вечерње новости” продавала класична дела наше и светске књижевности - рекао нам је Матија. - Тако су многи први пут дошли до тих књига зато што се већина наших људи плаши да уђе у књижару. Кад су се књиге појавиле на киосцима заједно са новинама, а уз то по популарним ценама, то је усрећило хиљаде читалаца. Увек сам мислио како би било дивно кад би у дневним новинама објавили неку народну песму и тако смањили јаз који је настао између народа и народних песама. У међувремену су “Новости” постале озбиљна издавачка кућа коју свако ко пише, а стало му је и до читалаца, има на уму.

          *****
          МИЛЕНА МАРКОВИЋ, ПЕСНИКИЊА И ДРАМСКИ ПИСАЦ, О ВАЖНОСТИ ПОЕЗИЈЕ

          ЧИТАЊЕ, ПРВИ И НАЈВАЖНИЈИ ЗАДАТАК


          ПЕСНИКИЊА и драмски писац Милена Марковић, која је на Сајму говорила на тему “Зашто је поезија важна”, у покушају да одгонетне одговор на ово питање најпре је изнела темељан став - да је научити и почети читати свакако једна од најбитнијих ствари у животу, која квалитет тог живота у потпуности мења.
          - Поезија коју су Платон, Шопенхауер и многи други филозофи и умни људи сврставали међу “највише” уметности, тик уз музику, важна је и посебна можда најпре због тога што се читаоцу обраћа непосредно - рекла је позната песникиња, која сматра да постоји велики број песника које посвећени читаоци никако не би смели да заобиђу. Ипак, она наглашава како верује да би управо у свет поезије ваљало ступити најпре уз стихове настале на свом матерњем језику - сасвим у складу да ставом да превођењем практично настају нова или макар мало другачија уметничка дела.
          (М. Н. М.)

          *****

          ПРИЗНАЊА НОВИНАРА
          ТРАДИЦИОНАЛНЕ награде акредитованих новинара, најбољем издавачу и најпрофесионалнијем у односу према медијима између два сајма, биће уручене у недељу, последњег дана Сајма. Право гласа имају сви новинари, фоторепортери, сниматељи, акредитовани на Сајму, који на потписаним гласачким листићима предлажу по три издавача у свакој од две категорије. Председник Комисије за бројање гласова је Тања Њежић (“Блиц”), а чланови Марија Миљевић Рајшић (ТВ Београд) и Мелиха Правдић (Други програм Радио Београда). Гласање је у суботу.